Глас народа

ГОДИНА IV

у занимању, нити у иавикала, нити у васпитању. Једном речи: муж и жена треба да еу на подједнаком ступњу нараветвена и светска образовања и само онда није погрешке, ако .је жена мало у светском образовању иза мужа заостала. А како је по нашем начину иабора ? Рекао сам веП, да се код нас на то мало гледи. Краеан образован младиЕ свршио своје науке па му само снаге Фали, да сам собом у напред потегне. Најближи корак му је женидба. Он је истина из честнтеваљане породице, из детинства је ношао на добро и лено. иа је према томе у свакој мисли у сваком назору своме честит, ваљан и отмен, али му сиротиња н мука додијала па хође на иреко да их се оирости. Запросио је богату цинцареву кћер нз свога села; она има новаца а хоЕе господство. Цинцарева кћи је проета девојка и код своје куЕе ништа друго није вндела до цшцарење и џимрилук. У ње није срца, у ње нема лепших осеВаја: она се родила и одрасла у томе, где је новацсве и где се мцсли да се за новац све може кунити. Њих се двоје изберу: он њу ради новаца, бнањега ради госпоства. Како Вењих двоје да живе и да се сложеУ Он одушевљен за еве, што је честито и лепо, а она у ниској страсти својој; он слободан са образованости и вредности евоје, а она охола са богаства свога, он напредан, а она конзервативна и назадна; он осећајан а она туиа; он благ, а она свирепа; он дарежљив а она џимрија, он весо, а она лукава у осмејцимасвојима; он свим срцем тежи вишим целима, а она душу предала новцу; он поштен, а она са евоје грабљивостикаткад и неиоштена; он стидан и истинит, а онабестидна и лажљива. Млад мајстор дошао нз вандровке. Био је ио горњим местима у великим куЕама, на је својим трудом дотерао да добро живи, да све бар види. П научио се на добар уредан живот, и досиевао свугде, где најбољи људи долазе. На њему нема ништа, што се може назвати нростим, суровим, неотесаним. Красан младиЕ, само што му Фали новаца и нрепоруке, да се за мајстора у варогаи нзвади. Е лако је томе. У бостанџије Н. је кћиза удају; она има новца, отац јој је нј»и1гознат човек, а и онако вели, да не ће за бостанџију већ за мајстора. Узеће се. Али она јенаучила мотиком земл>у нревртатн, а не ципеле штепати; она зна с рисари али не уме с честитим калФом; она би знала у колу, али не зна међу мајсторицама; она знаде кухати и месити по своме начину, али не зна да угоди мужу; она је проста, сурова, а он се научио на благо, образовано; она се зна наместити као и друге бостанџинице, али он је видио

у кућама, где је радио, боље мајсторице; она са муштеријом не уме ни две, а његова мајсторица је цео ноеао водила; она тежи оном на штасе из детинства навикла, а он оиет хоће боље што; она мисли о евету, о деци и кући једно, а он сасвим друго и нротивно. Тако ,је и с девојком, кад иође за момка, који јој но занимању и образованости није прилика, или уђе у кућу где су сасвим други назори, друге навике. Могућна честита кућа трговачка одхрани и васпита сво.ју кћер до удаје. Она ее нривикла сваком добру; научила је водити уредну кућу. штедити, смерна бити, тећи и т. д. У тим су дошли катани, иа се један норучник од њих наврзао на, њу, а она млада, незрела хоНе силом за њега. Отац не би имао ништа против момка, ма му се не донада његово занимање, његов сталеж. Али девојка не мирује: за њега или за никога другога, Венчају се. Док су још уз њенога оца и мајку како тако. Ал' ево муке: њега шаљу далеко у свет, и она мора за њим. Сад се тек јавља нрава нарав његова, сад тек добијају маха она својства његова. што их је од младоетн у војсци стекао. Он живи е дана на дан и потрошио би данас све, ма сутра хлеба немао, а она је код куће научила, да се човек и за дал>е брине; он охол и бесан, па тражи кавге и ината, а оиа смерна и бојазљива, па стрени за њега; он научио дуга правити, с Чивутима се инатити, а она чула и занамтила још као дете, да је „дуг зао друг"; он тражи врећу у светском сјају и раскоштву, па хоће и што не може а њој је срећа у кући, у породици својој; њему је ништа на годину по неколикико пута селити се тамо амо, а њојзи је смрт растуривати кућу и огњиште, на с нова стицаги; он лак, неразборит, а она озбиљна, разборита. Учитељева кћи је красна девојчица. Лена је, |ј млада је као канља, али што више вреди, мајка је навикла сваком д бру покући, а отац ју је учио свачем што је за образовану женску. Њу проси бирташ из другога села. Он је врло могућан човек. а веле да није рђав. Сирома учитељ једва дочекао, да му ко запроси девојку, на ју је од прве речи дао. Она ее научила елушати свога оца, пп се није противила. Ал како јој је сад, кад је као и другу биркињу загрли иијан бећар; кад укавзи нотегну ножеви један на другога, а она се сама деси, па мора да их разваТја; кад јој ма каква олупаница опсује мајку, коју је она штовала одмах иза бога; кад јој муж рече, да у вино мора синати воде, у ракију шпирит, да јела ваља добро иаприти, како би се више пило, да треба каткад и дуплом кредом рачунати, а она код куће све