Глас народа
307
I
г
БРОЈ 39.
„Г Д А С И Л Р 0 Д А."
ГОДИНА IV.
они бар сваки код овоје куђе у затвореној авлијк раде а он иде сококом. Еако је то немило иоле свесном човеку, кад поиа зареди ио сокаку с коли а деца вичу: Хеј чича, тта продајеш? Дротарнспод пенџера и попа често се јако не разликују, Паметно је дакле што је скупштина закључила да се бир и школа у новцу плаВа. Одређепо је иак да се за бир посепце а за штолу посепце нлаћа. НГтоларно плаЕање то је што човек илаћа свештенику што само њему чини, на пример, што крсти или венча а бир се даје зато што свештеник за читаво место ради што служи службу носи литију моли се богу за кишу и суво време и т. д. Сабор је одредио такеу за штолу и по томе се има иод сад плаКати. Вир пак решено је да се плађа ина душе и на имање, а не само на парове јер свештеник ако се и вели да он само за душе служи нестоји да баш само за њн моли се богу изатело наше моли се ои богу и за усеве и за марву нашу на ко има њива и марве тај треба и да му на то плаВа јер кад је више благослова божија наземљи и стаду више и асне имаш на треба од тога да дадеш ономе, ко ти је помогао да, вишеимаш.Вир се има у иовцу плаћати. Даље је решено, да општине разрезују колико ко има бира илаГшти, али одбор административни да има то одобравати. Осим тога нретрешено је нише предлога, који нису од толике важности, да их овде наводимо. Но најважније је што је скупштина одредила, да од сада буде у епархији један ексактор, који Ве рачуне црквене прегледати и онштине упуЕивати, како са имањем да управљају.
И доеад су поднашани рачуни конзисгорији, али како, нека су само циФре уреду, нека је самодва и два четир а друго како било. Шта ћемо с овим што није у реду да се потрошило, нита рачуновођа тутора. мети на причешПе, на се тако н догађало, да је у једном месту по 4, 5 акова вина на причишће трошено. Та зиа се, да што је црвено да је црквено, а што је бело да је туторово зацело. Чудиш се кад су сватови каква имућнија човека, од куд му толики пешкири, да на свака кола веже, кад му жена није ткаља, а кад ти кажу. да је тутор био, онда ти је одма светло пред очима. Еад год се у конзисторији гледало само на суме, је ли више нотрошено него штбје добивено, па ако није, онда иохвала тутору и свештенику неизоста. Рачуни црквени били су као и бирташки. Еад путник дође па руча и иште рачун. Бирташ му га ђутуре даде. А кад какав који није нашао своје новце на путу заиште да нако поименце за свако јело каже, онда никад рачун неможе изаћи као онај први, него или мање или више. Рачуни црквени вођени су тако акуратно, као што су стари солгабирови и синатори водили коншкрипцију, попис људи и имања, па Стипану Сабићу из Суботице, који је имао једиу сувачу и сто оваца, увели да има једну овцу и сто сувача. Главна сума излази једна и иста а била овако или онако. Ексактор дакле привредиће много, привредиће да ће бити много више ноштени тутора и много веће имање општинско. И с тога само се хвалити може ово дело еиархијске скупштине и желити, да што пре света угледа.
—
ЗАБЛУДЕ И ПРАЗНОВЕРИЦЕ У НАШИМ Н0С10ВИДАМА.
Од ђорђа Мандровића, пароха пештанског, (Наставак.) Нек је кока шарена, па макар н не снела јајета. То се каже већином у шали о девојкама,кадје говор о женитби и значп: нека је девојка лепа, а у осталом макаква била. Но има их, који тако и у највећој збиљи о девојкама мисле а има и наших народних песама, које младожењама саветују, да на девојкама гледају само лепоту, стас и образ, ход и иоглед. Такве су ове песме:
Играј коло а не гледај на ме, Ја не гдедан злата и бисера, Ни лијеие свнле и кадаве, Већ ја гледам лијепу девојку И лијепа стаса и узраста И лијепа хода и погледа Што Ку мвјци у дворе довести, Чим ће ми се поносити мајка За ран' Павле, за ран' милп брале! За рана ми снажу прстенујте.
Еада будеш у таштине дворе, Кад изведу депоту девојку, Не гледај јој венца и обоце, Не гледај јој шарене зубине, Нит' јој гледај везене рукаве. Зубине су терзије шарале Рукаве су везиље навезде А венце су кујунџије виле; ВеВ. јој гледвј стаса и оОраза, С ким Неш брале века вековати. По тим песмама главно је дакле, да је кока шарена, да је лепа и угледна. Но они, који при женитби само на лепоту гледе, не треба да забораве, да је лепота маловремено благо, да брзо прелети и да се човек ње брзо насити, — ваља да знају, да човек у браку, кад своје љубопитство задовољи, са свим друге врлине на жени тражи, на име, да је вредна, да је добра и паметна. Отуд постадоше