Глас народа

ГОДИНА IV

Та кад за обичне грађане, кад за свеколики народ постоје судови, за што да не би и за цареве постојали? И кад владаоци законом забрањују, да један грађанин другоме кућу запали или један другога живота лише и непослушне на вишегодињи

терамо беснилук само тајно но и јавно. Иоједина убиства осуђујемо и стајемо имна пут а хвалимо се, кад у ратовима читаве народе потучемо. Позакључку владе и народа извршује .се злочинство и свима се оно дозвољава, што се појединцу забра-

затвор осуђују. не иште ли онда здрави разум и досљедност, дасе постарају даи себи самимагранице положе утоликопре, у колико они не поједине куће но читаве вароши и села у пепео преобраћају и иљадама људи живот одузимају? Држим да овај предмет не могу боље завршити, него с овим речима мудрог Латина Сенеке: „Ми не

њује. Што у потаји учињено смрћу се казни, то ми хвалимо, кад вође у рату учине. Но кад неразумне и дивље животиње из међу себе умируживе, зардасе људи, најкраснија створења, не стиде, да се, проливајући крв своје сабраће, радују, да ратове воде и ратна дела у књигама бележе"? (Наставиће се.)