Глас народа

^ ' = БРОЈ 38. „Г Ј А С И А

правнли. Његову повесиицу овако је немачки научењак .Тессииг описао: Један курјак оматори и науми, да се с чобанима помири. Он се крене на нут и дође једномчобанину, ког је стадо близу његове пеЕине лежало. „Чобанине. рече он, ти мене крвожедним лоповом зовеш а ја тај у самој ствари нисам. Дабоме I да морам твоје стадо да нападам кад ме глад мори, | јер глад је мучпа. Но чувај ти мене одглади, насити ме само и ти Еепг са мном одвеК задовољан бити. Јер ја сам у истини најмирнија и најпито! мија животиња, гамо кад сам сит." "Кад си сит"? „То може бити" продужи чобанин. „Али кад си ти спт"? Ти и тврдица никад се не наситисте. Иди с Богом." Одбијен тако дође курјак другом чобану. „Ти знаш, чобанине, почне курјак, да ја могу да ти по неку овцу преко године удавим. Него да ј ти мени сваке године по шест оваца иа ћу се ја задовољити и ти Иеш моЕи без бриге спавати, па ни псе не мораш више држати." „Шест оваца"? рече чобанин. Та то је читаво стадо"! „Но баш кад си ти, а оно Ку се и с петоро ! задовољити." „Ти шалу збијаш; пет оваца! Та ја прекоцеле године ни Богу не нриносим више на жртву." „Па ни четир? запита курјак даље; а чобанин махаше поругљиво главом. „Три? — ево"? Ама баш ни једну" рече најпосле чобанин:јер то би одвпше лудо било, кад би ја оном непријатељу харач плађао, од ког се мојом пажњом могу сачувати" Но света тројица помажу, помисли курјак и до!је трећем чобанину „Мени је одвипге жао, нримети курјак, што сте ви чобани мене за најсвирепију и најбездушнију животињу извикали. Ево да вам докажем, како сте према мени неправедни. Дај ти мени сваке године по једну овцу, па твоје стадо може слободно без икакве бриге пасти по оној шуми, у којој му само од мене опасност грози. Једна овца, каква маленкост! могу ли великодушнији и некористољубивији бити ? Ти се омејега чобанине? А за што се смејеш? „Та ни за што. Но богати комшија! кодко има теби година? запита чобанин. „А шта се тебе моје године тичу. Макако ја матор био, опет сам толико јак, да ти најмилије јагањце могу давати". „Не срди се стари комшија. Жао ми је што си с твојим предлогом у некодко година касно дошао. Твоји ишчупани зуби издају те. Ти играш улогу

р о Д А." ГОДИНА IV.

некористољубивог само за то, да би се лакше и с мање опасности хранити могао." Курјак се разљути, но опет се уздржи и отиде и четвртом чобанину. Овом је баш најбоље псето цркло и ту околност употреби курјак на своју корист. „Чобанине"! рече курјак, ја самсе смојомбраПом у шуми тако завадио, да се никад немислим с њима помиритк. Ти знаш, колко мораш од њи да стрепиш. Него знаш шта је, узми т-( мене на место оног псета, што тп је цркло, па ја ти добар стојим, да ти они ни једну овцу ни попреко неЕе погледати." Ти их дакле желиш од твоје браКе у шуми чувати" ?наставн чобанин. „Јесте"! „Бага да ваља! Но кад те ја у мој чопорпримим, кажи ми богати: кобе онда моје сироте овце од тебечувати? Лопова у куКу узети да нас чува одлопова ван куЕе, то држимо ми људи „Престани, нрестани" рече курјак, тп веЕ почињеш да ми придикујеш. С богом"! „ А ј ! Старости пртено оружје"! закука курЈак Но кад не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо. II тако до^е петом чобанину. „Познајеш ли ти чобанине мене" ? запита курјак. „Бар теби равне познајем," одговори чобанин. „Мени равне? 0 томе здраво сумњам. Ја сам бар тако особити курјак, да и твојеи свију чобана пријатељство у птној ' м&ри заслужујем". „Па како си ти тако особит"? „Не би ти ја могао живу овцу удавити и изести, па да би ме баш и саме главе стало. Ја ти само мртве једем. Није ли то лепо ? Па допусти ми, да кад икад код твог чопора дођем и упитам се: да ли ти је која овца угинула! „Не троши бадава речи", прихвати чобанин. „Ти не би смео никаквеовце јестипанимртве кад би хтео, датија пријатељ будем. Ео једанпут мртве овце једе, тога лако научи глад, да болесне овце за мртве, а мртве за бодесне држи. Не рачунај дакле на моје нријатељство и одлази". „Е сад веЕ морам и оно, што ми је најмидије, жртвовати, само да до цељи дођем." помисдикурјак и дође шестом чобанину. „Чобанине! како ти се допада ова моја кожа," запита курјак. „Твоја кожа? Дај да видим! Но баш је лепа; мора бити. да те вашке нису често давиле." „Чуј ме дакде чобанине! Ја сам ти веЕ оматорио и не могу дуго мој занат терати! него храни ти мене још ово неколко дана, а јаЕу тебимоју кожу оставити."