Глас народа

ВРОЈ 38. „Г Л А С Е

„Гдедај ти њега"! речо чобанин и он би хтео као што старе тврдице раде. Но неБеш бога ми тако!твоја би кожа мене најиосде седам нута више стала него што вреди. Но ако збиља мислиш да ми је поклониш, а ти ми је одма сада дај." И у том се маши батине а курјак шумагеде. „0 ви немидостиви људи"! рекне сад курјак и дође у највећу јарост. Ја ћу дакде као њихов не-

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Црногорски кнез Никица стиже 28. септембра о. г. у Вукурешт. Он долази на војничке маневре романске,на којниа ј ће 35.000 војскероманске бити. На те мапевре долазс и многи оФицпри из Грчке и Србије. Киез Милан врло је лено нримљен био одкраља талијан- ! ска, ишао је с њим иу лов. 12. септембра стигао је уБеч и одавде се враЕа у Београд. У Србији Ке се састати народна скупштина на Дмитров дан. Ту Не битиречи опуту кнежевом. Пита Ее се министри шта је донео тај пут земљи, јер пут у ЦариграЈ, само је осрамотио и кнеза и Србију. По новнпама се пише, да је син кнеза КарађорЈевиЕа Цетар иогаТјао се са Турцима, даму израде, да он постане кнез у Србији па Ке он пустити Турке натрагу градове српске. Кнежев син Легар правда се дато није истина и каже даје ^ то влада у Србији измислила а и сама незна зашто. У Цариграду живели су у неким крајевима Хришћани заједно са Турцима. Сада су из тих крајева сви хришћани од власти турске истерани, што. веле, немогу да се слажу са Турцима. Криво је јагњештоје водамутна. У опште опажа се да у читавој царевини ночињу Турци веКма беснити на ХришКане. У Брчкој у Босни, де има конзул аустријски иуцали су турци на проту брчанског но нису га погодилп. Надају се печем па су кнвни. И у Чеха породила се жестока борба између омладине и остарине. Ирви се тамо називају Младо-Чеси а други Старо Чеси. Код нас је омдадина у веЕини а тамо су јачи Старо- ; Чеси. До скоро сви су заједно држали, што се тиче тога, како се има владати према Немцима бечким, којп имају државне уздице у рукама. Сви су били за то да са садашњом вдадом бечком не треба се у разговор упуштати, да нетреба вКи ни на сабор у Беч ни на чешки сабор у Праг, него нека Бечлије и њихове присталице Немци уЧешкој раде што хоКе Чеси се на то неосврбу а кад до1)е згодно време онн Ке све то једним махом порушити. Чесп су се дакде повукли били па из ирнкрајка гдедали штаНемци ради, али ево богме не једна него више година а за Чехе недолази згода. За то Младо Чеси рекоше: да ми идемо на сабор, па тамо да се уватимо с Немцима у коштац шат што кзрадимо. И одоше њих седморица у сабор чешки. Но превариКе се јако. Них је само шака људи а Немаца толико. Што год почну, ако неиде Немцима, у рачун, неће дочети и онда пераде за себе него за Немце. За сад се впди само то да су слогу покварили и ништа више. Но Београду разнео сеглас, дасе бечка и пештанска влада договора, да се нарочито за подунавске кнежевне забрапи извоз шадитре сумпора иоружија. Као узрок томе мислисе да је разгдашено пријатељство српско румунско А црногорско и турско оружање. Ово, веде, једне београдске новине, подсеКа па годпну 1862.

Р 0 Д А." ГОДИНА IV.

пријатељ да умрем пре но што ме г.гад умори! јер они неће боље." 11 он подети у куће чобанске и раздираше им децу, док га чобани једва с ведиком муком не утукоше. Онда рече најмудрији од њих:„Ни смо иаметно радиди што смо старог лопова до крајности доведи и сва средства одузеди му, да се, ако и касно и изнуђено, понрави." (Наставиће се.)

РАЗЛИЧНОСТИ. — У Бечкереку беше скоро негди избор градоначеоника. Том придиком дошло је између заступника варошки иподжунана до жестога сукоба тако даје поджупан морао скупштину распустити и једва је утекао. Сукоб се издегао отуд што поджупан, који има право и дужан је преддожити троицу за градоначеонике предложио је само једног и то Маџара КулнФаја, а Србина Перу ЈовановиКа је изоставио. — Лазар Бољанац из Новог-Села, који језбог изборапосланика Полита допао суда, осуђен је и од највишег суда на две године робије, но истражни затвор има се у то урачунати. — ДаљцимаБелобрђанимаи Боровчанима одузелаје натријаришја неке земље и дала иеком Леб.ту под закуп. С тога је ишла депутација једна из поменутихместа,коју зепредводио , посланик ђурђевиК патријарху и молида да помогне људма. ! Патријарх је обеКао помоКи. — Арендатору земље патријархове у Белом брду нзгореле су две камаре жита, у којима беше 14 стотина крста. Жито је,велисе било све прокисло, а осигурано јеод ватре.Ареидатор је чивут Лебл из Сивца, што је кодГадаје бпо. Тако се то ради! — У Србији има нрбко 40маиастнра. Сваки манастир има своја добра и иека села за парохпје. Порезе неплаКају и опет, једва издазе на крај. Све настојатељи развукоше као и коднас. Садасе ради и тамо на том, да се економска/управа манастирска одузме калуферима. — Цар кад је био сада у Прагу поклонио је чешкомпозоришту 3000 Фор. а маџарском позор.ишту у Колошвару поклонио је и ове године 15000 ®ор. — Из Вршца пишу, да је Вршачка општина у велпкој кубури за новац и да ни код кога кредита нема, а опет општинари расипају благо и преддажу да се купе за градоначелника коњи и хинтови и даду му слуге даке, а позива се жупан да до!је у Вршац да живи, како бп варош још стан и друго којешта набављатн му морала. — Протосинђел у двору Вршачком закључен је за архимапдрита у Војловици, а ђакон у двору Карловачком произведен је приликом владичења ЖивковиКевог за прото|јакона, архи^акон пак сутра дан за сингела. — У Араду били су ових дапа војнички маневри, Цар је бионатим маневрима. Дочекан је свечано од Арађана. Приповедају, да су маневри изгледали као праве бигве, да се посде привидна боја налазило на пољанама оружја, оделаи прегажени људи као у правом рату, а осим тога погођенје један капетан кугдом у врат и лежи сада на самрти. Маневар је иа то одмах прекинут и војска затворена у касарне. Маневри су рат од шале , али овом доре главе тај шадан рат.

зоз