Глас народа

БГОЈ 41. „Г Л А С Н

шке де је моја кућа. Ја сам нотарош и сиромашку а не само газдама. Кад сам могао сврнути код вас треба и код њега. Сутоњ се већ ноче ватати. Ја уђем са женом у кујну, понесавши са собом чутуру. Врата се собња на узици отвараху. Куцнем у врата, повучем за узицу и уђем са женом у собу. У соби беше нотпун мрак. КуИа имађаше само један прозор и од једног окна. Са Христос се роди, назва ја домаћину добро вече. — Вајстину одговори човек, који је нуз врелу иећ седио. Вајстину рече он сирома, ада ли се баши њему родио! У мраку не шзнаде ме одмах, но кад ирипали жижак и иознаде ме, он се зачуди као што се зачудипге аностоли, кад је Христос на спасов дан међу њих дошао. — Од куд ви госиодине. Ето заређао сам од куће до куће на дође ред и на твоју.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Оружање турско непрестаје, но на против све озбшв| није бива. Досад је снремала се за војнусамо војска па суву, ади сада то чини и она на мору. Досадањи вшнистар марине наименоваи је за заповедника на лађи оклопници и ова се има тако снремити као да Ее у рат. Турцима се повац не пресипа. Нова опрема убојних лађа за рат, кошта небројена новца. Од пиле се дакле не троши. С Цетиња јављају Застави: 7. октобра погииуоједан Турчип у Подгорици; убица је из турске границе, но 'Гурци скочили и посекли свакога, који се тамо из Црне-Горе на пазару нашао. Погицуло је 17 Црногораца, неколико жена и један архимандрит из манастира пиперског. Црпогорци су били без оружја, Блада црногорска, предузела је све мере. да уздржи велику узрујапост, која је букнула усљед ј тога на страни црногорској, док се ствар не извиди; Турским поданицима, који су се нашли у Црноној Гори, дала је пратњу преко границе. А 10 окт. стигао је овај телеграм: Турци су продужили нокољ и 8. о. м по зетским селима убили су 8 Црногораца и опе зетских Срба који носише капу црногорску. У турски кулипа запалили многе српске куКе, од куд је окобОдуша побегло у планине. Црногорскикнез неЕе сада иЕи па маневре у Букурешт него Ее отиЕи на нролеће. Вели се да великим госиодарима земаљским није мило да кнез тамо иде, јер се боје, да из слоге мањих народа на истоку може ватра буквутп, која Ее пре сагорети Турску него што би овима мило бидо. Цар немачки нослао је кпезу црногорском сабљу са ппсмом, које је својом руком писао. У Шпанијји рат граЈјански пе престано. Пиједна страна ненадвлађује него се само браКа узајмице тдаче.

А Р 0 Д А." ГОДИНА П .

На столу беше стакло и у њему до два прста вина. Нуз стакло тањир с купусом без меса и комад кукурузна леба. Ништа друкчије него у обичан дан осим што је мало боље пећ угрејао. Сиромах ни чеснице није имао и јели и њему божијћ! Ја успем из чутуре у стаио његово вина, те писмо у славу божију из стакла као да његово вино пијемо. Газговарасмо се мало и ја већ морадох кући. Окренем се жени да пођемо, а домаћин ће са свим саосећајем рећи: „Господине, ја немам ирасица, ја немам јагањаца ни ћуркова, ја вам немогу такав колач дати али реците ми само, ко вам стоји на путу и неводите бригу, тако сте ми данас право учинили! Био киез, био солгабиров ил ко већи ил мањи не ггитам шта је, него само ко је"! Ја се зачуди овоме колачу божићњем. Колач беше зао, али из свег срца понуђен. Неиримих га. Гече домаћину да је то грешна услуга и одем ненадајући се, да ће мн тај колач засести и онда кад га неокусим.

ГроФ Арним промештен је нз једног затвора у други. Преметана је куЕа његове пунице и одпесени су пупи сандуци неки што је Арним, кад је из Париза дошао са собом донео. Још се управо незпа шта је скривио. Ведикаши чешки приредили су ведик лов и цар с царицом отлшао им је у гости у лов. То је од 66 године први пут да се цар не клони чешких великаша. У Чешкој су обављени избори за државпо веЕе у Бечу. Старо-Чеси неЕе и опет у веЕе а за Младо-Чехе још се незна. Еад су отишли у земаљски сабор на сваки начин да Ее и у земаљско веЕе. У Дадмацији боре се Срби са Талијани. Тадијани изађоше последњих дана са собора те сад ни Србн немогу ништа да раде, Ови су изашли с тога што су Срби искади да се у средњим школама у Далмацији учи српски а не само тадијански. 7. о. м. обавила се у Загребу светковина отварања свеучилишта. На светковини беше научена света са свију страпа. Позвана су сва учена и кљижевна друштву, само „Матица Српска" није. Свеучидишту ,је ударио први темељ владика Штросмајер, даровавши на то 50,000 ®ор. На светковинн беше и он. Сабор карловачки телеграФпсао је у Загреб и честитао отварање свеучилишта, по овога телеграма нема до сад пи уједпим новинама хрвацким. Цар је ово дана дао повељу Бокезима за њихова влади ку. Повеља је писана на овнуској кожи а подписана својеручпим подписом Царевим, министра просвете Штремајера и дворског саветника Странскога. Сватрису потписакирилицом. У повељи стоји да владикабокешки има за главу црквену признавати патријарха кардовачког и у догматичним стварма њега и синод а у управи митрополита црновичког .