Глас народа

349

? ~ = БРОЈ 44.

А Р 0 Д А."

Г0ДИНА IV.

ник, с каквнм онда правом може Муамед људма пакденнм мукама претитн а Бог их мучити? Зар онде може бити говора о кривици и заслузи, где нико не чиии што но својој вољи хоће, но што но нужди мора? „Јел' ти дело племенито, није твоја заслуга; а је ли рђаво, није твоја кривица," рекао је турски несник Алехи и Муамед, којисудбину проповеда, никоме не треба ни рај да обеЕава ни паклом да грози; јер где нема заслуге и кривице, ту не може бити ни награде ни е каштиге. Муамед често позива неверне, да Коран муусвоје. Но на што их позивати, кад је по љеговим речма сам Бог рекао: „Заиста ми смо ставили покривало на љихова срца и запушилисмо им уши, да га (коран) не би могли разумети. Ма их ти звао правом руковођењу, они се никад неће дати руководити" (Оу. 18.) Муамед вели да је Бог праведан и да он „никоме не чини неправду па ни толико, кол'ко је једна мрав тешка" (Су. 4), да он „ни издалека није неправедан нрема људма" (Су. 10) Но како се та правда божја слаже с овим његовим речма: „Бог је дозволио сотони, да неверне на странпутицу заводи", (Су. 15.) „Бог заводи на странпутицу кога хоИе, а изводи на нрави пут, кога хоће", (Су, 6. 35) „Бог богато снабдева кога хоНе, а и тврд је према коме хоће", (Су. 39.) „Да се твом Господу свидело, сви би људи један верозакон имали; ноони морају из меЈ; у себе разних назора бити, изузимајући оне, према којима је твој Господ милостив; јер баш за то их је створио; јер ваља да се испуни реа твога Господа; „Ја ћу да напуним пакао с духовима и људма". (Су, 11.) Није ли по тим речма Бог најнеправеднији? Муамед учи своје верне да, кад своје душе огреше, не губе наду у милосрђе божје „јер Бог опрашта све грехове, јер он је помирљив и милосрд". (Су. 39.) и одма за тим говори о грозећој каштиги, признаје дакле да Бог не опрашта све грехове, да није помирљив. „За то се обратите вашем Господу и предајте му се са свим, док вас грозећа каштига не постигне, јер онда вам се не може више помоћи. Слушајте ваљане поуке, које вам је Господ открио, нре него што дође на вас каштига изненада" Тако Бог по Муамеду и све прашта и све каштигује. Муамед као да проповеда верозаконску трпљивост кад вели: „Никог не иринуЈјавајте на веру; јер права наука јасно се разликује од лажне." (Су. 2.) Но он пр'оповеда и верозаконско беснило велећи: „ко неће. да буде Османлија, томе објави рат." (Су. 21.)

Муамед вели као највећи човекољубац: "Имајте доброту за свељуде". (Су. 2.) а на другимместима опет вели: „0 ви верни, ие узимајте ни Читуте ни Хришћане за пријатеље" (Су. 5.) „Не закључујте пријатељства с онима, који вашем верозакону не припадају" (Су. 3.) „Не узимајте мог и вашег неиријатеља себи за пријатеља." (Су. 60.) „Пророку и вернима не пристоји се да се моле за идолопоклонике, па ма они и њихови најближи сродници били." (Су. 9.) Но Муамед незадовољава се тиме, што из ме!;у верних н неверних повлачи кинески зид; као највећи нечовек, као разбојник иозива он своје верне у рат против невериих. Ово су његове властите речи: „Вама је рат прописан и он вам је зар мрзак? — Убијајте јзбог верозакона, — убијајте их, где год их нађете". (Су. 2.) „Ајте у рат и борите се за верозакон божји. Не изирете ли у рат, Бог ће вас тешко казнитии на ваше ће место друти народ ноставити." (Су. 9.). „Завојшти на неверне и притворне и поступај с њима строго", (Су. 7. 66) „кад се с невернимасастанете, сеците им главе, док велики пораз међу њима не почииите", — „Не будите благи према неприј атељима и не нозивајте их на мир док сте јачи" (Су. 47.) „Богволи оне, који се за верозакон боре; верујте у Бога и његовог пророка и борите се за верозакон божји. То је за вас боље, ако хоћете да знате. II онда ће вам Бог ваше грехове опростити и увешће вас у баште, по којима теку потоци." (Су. 61.). II поред те сотонске и разбојничке науке Муамед још имаде образа рећи, даје "Излам нрави верозакои пред Богом" (Су. 3.) да је „једино истииит", (Су. 21) „који ће све друге верозаконе надкрилити"! (Су. 9.) Веа1а ЗипрПсИаз ! Блажена простота! Из тих разних противуречиости могу се браћа Бошњаци уверити, даКоран није од Бога и из џенета, као што их њихов одвише прост и ограничени Муамед уверава. 0 томе могу их уверити и она честа позивања у Корану, да убијају и истребљују све оне народе, којиМуамедов верозакон неће да усвоје; одиста страховита наука, која се само из пакла и од сотоне даје доводити и због које се Коран пре књигом сотонином и књигом отровницом, нежели књигом божјом назвати може. Не може ми се, да овде још једну крупну лаж Муамедову не споменем. Да би нрости људи о њему особито мњеље добили и да би се за њим слепо и што вшие новели, уверава их он, да је наш Спаситељ Исус Христос његов долазак наговестио. Ово су његове речи: „И Исус, син Маријин рекао је: 0 ви чеда Израиљска, ја сам у истини посланик божји, који потвр1/ујем {