Глас народа

350

ВРОЈ 44.

„Г Д А С II А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV

тору, која је већ пре мене вама послана и ко.ји вам доносим благу вест о једном посланику, који Пе после мене доћи и ког ће име Анед (т.ј. Муамед) бити." (Су 61.) Тако варалице Муамед! БраЕа Бошњаци пак нека узму иаше свето писмо уруке па IIе се уверити, да у њему нема нигди никаквог предсказања о доласку Муамедовом. Ми им овом приликом иајиосле још и то ирепоруиујемо, да

упореде науку свог Муамеда с науком иашег Спаситеља, па опда нека кажу „коме ће сеприволети царству." Ми смо сигурни, да Не се њихов здрави разум изразити за опу науку, коју, но речма инглеског научењака Џибона, „после преврата од 13 или 14 векова још непрестано народи Европе исиоведају т. ј. најизреднији део човечанског рода како у вештинама и наукама тако и у орузкју."

(Настаииће се.) <ХХ>^00»

Б Е Л Е Мува преноси отров од бедренице (КШкђгапЛ) на људе и живину. Од велике је важностн да иаш народ зна, колико му често може иашкодити убод муве, с тога и саопштавамо по „Журналу де агрикултуре белге" следећи члаиак. Муве усишу из болесног или погинулог марвинчета с његовом крвљу уједно и отров, те овај преносе на људе и живипу, на коју после седају те је убадају. Следећи случајеви иотврђују да је тако: Сељак је неки са два вола орао једног тоилог дана комад своје земље, која близу шуме лежаше. Кад је већ неколико сати орао примети читав рој из шуме долазећих мува, које се воловима на врат спусте. Сељак баш није млого ни марио за њих јер мишљаше да су то обичне муве, као што обично то у топлим данима бива, да гомилице на марву слећу, и орао је своју бразду даље. Кад је пак бразду свршио, и на увратини нлуг окренути хтео, поче се во мигољити, затим скакати и немировати, као када би беснити хтео, само да се ти несносни гостију на врату опрости, а будући је код нас још јарам на врату у обичају, то се убого живинче није довољно од овихнепријатеља бранити могло. На ову немирноћу вола, који није од бола више ни у бразду ићи хтео, падне сељаку на ум, да одкине једну гранчицу, и да с њоме те несносне госте од волова отера; у тај мах примети да је место, где су муве стајале сасвим крваво и јако отечено. Будући је скоро подне било, а и во нехтеде више у бразду, зато га сељак одјарми и кући одведе. Код куће су завоји с хладном водом чињени, особито на она отечена и окрвављена места. Изпрва је живинче јело, ал мало час се поче од јасала удаљавати, и поче сикајући кратко дисати. Брзо се сељак досети, и метне свеже хладне воде нред њега, коју је врло радо нио, а затим опет мале јести почео ал опет не као обично, а и оно дисање је мало затим нопустило.

Ш К Е. После подне, кад је волу боље било ујарми га сељак на иово, да орање тога дана сврши. Ал на нуту пије во ишао с вољом и весело на њиву као обичио. што је сељак истина приметио, ал је држао, да је та лењост у њему због топлога дана, што није у штали јео као обичио, и што је мало теже и орао ире нодне, јер је земља тврдаисува била — у кратко да рскнем, опје тај случај приписивао умору. Кад су две бразде изорали, нехте во даље и морао га је газда иа ново одјармити. Оток се продулсио већ чак до ирсију, и во је као чудо иеко изгледао. Јести је сасвим престао, дисао је све краће и краће. Кад и кад је мукао, цели стражни део .је отекао и занет био, а дрхтање неко нападне стражње иоге. Други у помоћ дошавши сељак хтеде крв пуститиу но крв нехтеде отицати, на које примети: да је во сувише дебео па не може трчати; јер није још узрока знао. Оток је даље отицати престао, ал кратко дисање, надун и дрктање узеше све већи и већи мах. Балега је била врло сува и крвава. Сад се поче во на пово трзати и зато га време нико умирити у стању иије био; за мали час се умири, али се дипгути није могао. Надун све већи и већи мах узимаше, и во после 24 сата угиие; одмах после смрти поче на уста, њушку и стражницу црна крв тећи. Кад су већ лекари, који су на тај случај дошли, приметили, ди су то бедренице (Милцбранд), то се дерање коже са највећом нажњом предузети морало, да се само иико иеповреди. Отокпаврату где су муве слетиле, био је црном крвљу напуњен, која је као катран изгледала. Сва друга изтраживања потврдише, да је во заиста од бедренице погинуо, коју су му за цело оне муве из шуме нанеле, које су пре тога сигурно на каквој стрвиии сисале, која је од бедренвце погинула. Овим подобан случај догодијо се у овоме нределу и на човеку једном. Шумар један спаваше у шуми под грмом, једног врло топлог дана, на