Глас народа

ш

во небо, чарна гора, бистра река. Из оевћан>а тога доникне у човеку тежња, да оно, што је лепо, представи у слици помоћу боје, камена или друге које материје. Тако је постала уметност бојадисања или живописа и уметност резања или вајарства. Клица ових у М етности проклијала је век у старих народа. Мисирци су век своје храмове, гробнице и мртвачке ковчеге сликама украшавали. Перзијанци су своје резане слике шаровитом бојом премазивали. Вавилоњани и Мисирци, Инди и Перзијанци имали су резаних слика, бавили су се вајарством. Стари народи имали су и својих згода. Они су подизали палате и храмове. Вавилоњани, Инди, особито пак Мисирци бавили су се вештином зидања, Ови последњи су у овој вештини и у вајарству учитељи потоњим јевропским народима: Јелинима и Римљанима. Човек и у најпрвобитнијем стању оеећа потребу, да мисли и чуства своја искаже. Уметност исказивања осећања зове се песништво. Још Израилћани и Инди имали су песама. Први су их певали у славу боговима и јунацима. Разумом својим човек распознаје добро од зла. Разумом својим проучава он себе и природу. Радња духа људскога, која се бави проучавањем појава светских, зове се наука. И у науци су источни народи почетак учинили. Траилћани, Инди и Мисирци имали су своје писце историја. Инди су већ бавили се науком о рачунању, од њих су нам остали бројеви, који ^е при свакидашњем рачунању употрвбљују. Они су бавили се богословијом и ФиловоФијом. Вавилоњани су проучавали звезде, бавили су се дакле астрономијом, звездарством. Они су по звездама судбину људску тумачили срећу или несрећу прорицали. То занимање зове се астролођија. Мисирци су се бавили науком о рачунању, мерењу и бројању времена, они су обделавали богословију и лекарство. Наука о праву имала је већ своје заступнике у Миђана, Перзијанаца и Мисираца, Књижевност није увек била овако усавршена. Било је времена када нико није ни писати знао. Финичанима припада заслуга и слава, да су они пиемена, азбуку изнашли и по свету је раширили,

Народи нису биди увек овако етални као сада што су. Они су ишли оД места до места, из једног краја света у други, Тек један или други народ станио се на једноме месту, изабрао је себи стално пребивалиште. Испрва су народи живели од дивљих производа з§маљских. Они су хранили се жавотињама и сировим плодовима земаљским. Мало по мало научили су се сами сејати семена разних биљака, научили су се земљу обрађивати, Земљерадња значилаје прелазакиз дивљег, необразованог у питомије, изображеније стање. Израиљћани, оеобито пак Мисирци познати су као ваљани земљерадници. Ови последњи и у томе су учитељи потоњим народима. Но човеку нису за живот довољни само плодови земаљски. Он потребује алата и справа, помоћу којих себи храну набавља и остале потребе намирује. Човек дакле сирове производе земаљеке прерађује, правећи од њих разне ствари и предмете. Научењаци доказују, да је још пре ових старих народа, о којима ми овде говоримо, било народа, који еу попели се били на доста велики ступањ образованости, Ти народи живели су у средњој Јевропи. Куће су им биле по језерима и водама, на стубовима зидане, јер су бегали од дивљих зверова. Од њих оу заостали разни алати и оруђа. Они су у развитку ввомв разне ступње прошли. Било је времена када су употребљавали сама каменита оруђа. Даљи ступањ развитка био је, када су служили се оруђем од бронзе или туча. Тек поеле су употребљавали гвоздено оруђе. И источнн народи, о којим је реч у овом чланку нашем, бавили су се прерађивањем сирових земаљских производа, и они су занимали се занатима и образованошћу. Тако су Инди добивали разне руде: гвожђе, челик, бакар, коситар и злато, од њих разне ствари, Они су добивали и бисер, драго камење и слонову кост, Правили су и од свиле разне предмете. Финичани еу такође на гласу са своје раденос^и. Они су обрађивали метале или руде, умелису ткати,скерлет-бојом бојадисати и лађе градити,

СРПСКА МАТИЦА И БУКОВЧАНИ. Имали Србина који незна какво је то дру- завод, да је та Матицаудруштвенојкошници штво „Матица српска у Новоме Саду? овостраног српства основан и издржаваазаУ Војводовини, у Угарској, држим да га вод то посмртним дашбинама и задужбинама нема, јер свако ериче зна да је то књгокевни [ то прилозима и даровима јкивих , — а наме-