Глас народа

близу постојбинв Итакв, кад друакина отвори мешину, да види, шта је у њојзи, Ветрови изађу из мешине, и баце Одисеја опет у Сицилију, Леетригонима, људождерима, који му полупају свв лађе осим једне, на којој дође на острво Еју, где је живела врачара Кирка, која му све другове у свиље претвори, али кад је Одиееј убити хтеде, врати им она опет људски облик. За тим оде он у подземни свет, где му један пророк предекаже, шта ке му бати до послетка. Ту је видео ад, пакао, и рај или јелисејска поља. Кад се врати из подземног света, иаиђе на Оирене, женске, е главом девојачком а осталим телом као у рибе. Ове умиљато певају, па маме путнике у вртлоге мореке, Окилу и Харивду, два чудовишта, која свакога прождеру, Одисеј да се везати за катарку и запуша уши, те тако сретно прође. На мору изгуби и последњу лађу, и исплива после девет дана на острво Огигију, где проведе седам годинакод виле Калипсе, која му обрицаше да ће вечито жавети, само да код ње остане. Једва

на последак по налогу бога Зевса пусти га, и он помоћу Фејака дође после двадесет година дана на Итаку, своју постојбину, где га је очекивала верна жена му Пенелопа, која није хтела да се удаје, ма да су је просили силни проеиоци. Ми наведосмо овде садржај Илијаде и 0дисеје, јер ове песме имају толике важности по просвету људеку, колико ма који други историјски догађај. Ако и није све истина, што се овде приповеда, ако и није могуће да богиња Ифиђенију у облаке однесе, ако и нема дивова, па још са оком на челу, ако се и не могу ветрови у мешину сабити, нити има врачаре, која ће људе у свиње претворити, као што се не може ни еудба прорећи, нити има Сирена, Скиле и Харивде, ипак је оно, што се у тројанском рату приповеда, у главном истинито. Овај рат значи борбу Јелина, који се селише у Малу Азију, противу тамошњих староседилаца. Дрвени коњ знача лађе, помоћу којих су Јелвни отишлиутуђу земљу, па се тамо настанили.

ПОСЛОВНИ РЕД за главну скупштину српске православне црквене обштине новосадске.

По обекању у прошломе броју саопштавамо горњи ред без многих примедаба, пошто држимо, да је доста јасан, но примећујемо, да ее даде према околностима и иопунити или изменута, Није нужно, али неби згорег било да св и административном одбору знања ради саопшти, јер ће код наших људи тиме веће важности имати, кад се каже да је био пред вишом влашћу. Ево тога реда: I. 0 држању и сазивању црквепе скуиштине, Чл. 1. Црквена скупштина држи се редовно еваке године месеца марта и месеца октобра а ванредно када то местни црквени одбор за потребно нађе. (§. 21. кр. ур.) Чл. 2. Скупштину сазива председник или подпредседник. II. Како је саапављепа црквена скутитини и како доноси одлуке. Чл. 3. Скуп изабрани обштинара и одборника новосадеких чини црквену скупштину. Чл. 4, У скупштини предеедава председник или ако он неможе подпредседник. Чл. 5. Д& може скупштина ваљану одлуку донети, мора у њој осим председника еајмање једна трећина скупштинара бити. За дознати број скупљних чланова, нужно је да ов пре одпочете скупштине слисак

обштинских чланова прочита, и присутни чланови забележе. Чл. 6. Сваки члан има право и дуакноет на главну скупштину долазити, по томе се сви чланови у скупштину позвати морају писмено пре 8 дана са означењем предмета за претрес, Чл. 7. Скупштину отвара председник или подпредседник, пази на ред, као и на то да се одржи дневни ред саветовања и изриче скупштинске одлуке. Чл. 8. Ако се која скупштина за један дан не еврши, него се мора наставити, то се сматра као да је једна скупштина. Чл. 9. Црквена је скупштина јавна. Чл. 10. Одлуке се доносе релативном већином гласоваприеутних чланова, у колко за поједине случајеве није друкчије установљено. (Релативна је већина: Кад се сакупљени поделе на три чеаир странке при гласању, која странка има највише гласова. На пр. има 50. чланова. Двадесетсу за једно, 16 за друго а 14 за треће. Онда је релативна већина онах20. У.) Ако се приликом гласања на какав предлог гласови подједнако поделе, решава председников глас. (§. 25. кр. ур.) Чл, 11. Против одлука екупштинских нема ни један члан право протестовати, ади може захтевати,даму посебно мнењв у записник у|е~