Глас народа

Чл. 12. Одлуке донесене за врвме трајања које скупштине, нити се могу у тој скупштини нреиначити нити пак уништити, Чл. 13. Непримљени предлози могу се тек на првој редовној скупштини поновити, Чл. 14. Одлуке скушптинске издају се свима, којих се тичу, званично. III. 0 дневпот реду. Чл. 15 Оваку скупштину отвара председник или подпредседник читањем предмета о којима ће се већати, Чл. 16. Предлози, који се тичу предмета о којима се већа, морају се омах предузимати, осим ако главна скупштина не нареди, дасе одбаце или одгоде. Чл. 17, По свршетку редовни предмета, може сваки члан предлоге чинити устмено и писмено, ал ће му се предлог тек онда уважити, акогау том најмање пет скупштинара подпомогну, а главна скупштииа решава хокел' се одма у претрес узетд. Чл. 18. Записник подписује председник, одборници, и онолико других скупштинара колко их од скупштине на то одређено буде, са перовођом; и то, ако за време трајања скупштинске бити неможе у идућој седници одбора. (§. 28. кр. ур.)

IV. 0 реду и говору. Чл. 19. Чланови говоре по реду нријаве. Чланови се пријављују за говор перовођи, који ће их прозвати по именце, кад на којег од њих ред дође. Чл. 20. У једном предмету сваки члан може двапут говорити, ал по други пут тек онда, кад се сви за први говор нрибележени говорници изређају; само предлагач има право пре него што се изрече решење за свој предлог још једном говорити, а ако би га хтео натраг узети и преко реда. Чл. 21. Могу тражити у свако доба да говоре: 1. који предлажу, да се на дневни ред пређе, 2. који желе одговорити на лична нападања или учинити какву личну примедбу и 3. који хоће да се позову на пословни ред. Чл. 22. У реч могу ући, с допуштењем председниковим само дотични званичници, ако хоће ствар да разјасне, али то мора веома кратко бити. Чл. 23. 0 папира што читати забрањује се, осим ако би то биле какве белешке, на које би се морао говорник позвати. Чл, 24. Предлагач може свој иредлог у свако доба натраг узети, али ако га когод усвоји, наставља се већање о њему. (Свршиће се.)

У 0ПШТИНСК0Ј КУћИ. Бележник чита на заповести о бирачком праву, (Наставак,)

А. 0 средотачном одбору. 1. У оној области или вароши, која има право послати посланика на сабор, одредиће се средотачни одбор, који ћв састављати и исправљати списак бирача. Председник је томе одбору областни или варошки први поглавар или његов законити заменик (у вароши градоначелник или први сенатор.) 2. У области или вароши, која има један бирачки срез, има одбор осим председника 12 чланова, где има два бирачка среза, 1д, а где има три бирачка среза, 24 ч т&на, а где има више од три бирачка среза додају се још сваком даљем срезу по два члана више. Тај средотачни одбор ваља тако саставити, да се из сваког бирачког среза барем по два члана изаберу (§§. 17 и 18.) 3. Члан средотачном одбору и изасланству (повереништву) што ће пописивати бираче и купити гласове, може бити сваки онај који је бирач у оном срезу, на који св простире радња одборска; даље у областима може

бити изасланству члан сваки онај, који поовом закону врши бирачко право. (§. 19.) 4. Чланове средотачног одбора бира областна или варошка скупштина релативном већином гласова на три годиие. Ако који члан умре или изиђе из одбора, најближа скупштина бира за оетало време новог члана на његово место. Изборе пак треба на таково време одредити, да нов члан, пошто се наврши 3 године, одмах може почети своју радњу као члан одборски. (§. 20.) 5. Чланови средотачног одбора, као и чланнови изасланства што пописује бираче и купи гласове, полажу (у 21. §. овога закона одређену) заклетву да ће свој посао верно и савесно свршивати. (§. 21.) 6. Средотачни одбор бира између себв бележника и о своме већању пише записник, у који се бележе и сви присутни чланови. Један примерак тоаа записника остаЈе у писмохрани, а други се шиље министру унутрашњих послова. (§, 22.)