Глас народа

НЕКОЛИКО РЕЧИ 0 НАШИМ ЦРКВЕНО ШКОЛСКИМ РАЧУНИМА.

Ох како ее сладко сека многи отац прота, па и тутор па и попа, какво то елавно време беше, кад су оно оци проте у продеће кад приспу млади јањци и пилићи, седали на кола и крстарили по своме протопопијату, од села до села од цркве до цркве, од попа до попа, — ти еело, морало си дати „воршпан л да проту бадава возаш а ти општино морала си дати дијурне, — пак остало теби што неоетало, — а ти попе и туторе мораш дати част, пак онда још по штогод напут за протиницу — сира масла јаја и. т. д. — а прота је веле „прегледао рачуне и у ред доводио". Јест у ред доводијо своје дијурне јер секам е® да је садањи К ки а пре 0.. . . ки прота — кад је у 0—у био, од једне општине, која је само 5 ф . имала и ових 5 ф . узео, — а рачун а — црква, — мари он за то. Другог проту познатог реФорматора и пророка са 0 . . . знамо, да је у Р. једном удесио тако да је за један дан до подне прегледао 3 црквена рачуна и за сБаки узео 5 ф. чини 15 ф . даље био на испиту у 3 школе и паки по 5 ф . опет 15 : — Ту је код попе се прочаетио, пак после подне весео отишао у В. . .. и ту 1 црквени рачун 5 ф . Школски испит 5-10 Фр. дакле тај дан свега 40 ф. то је накупио. Сада долази питање је ли што користи отуда било?—Накакве — јер баш су нам онда школе најгоре биле, а црквено имање свугде, да неможе бити горе, — могао би примера ради више општина на неброј навести, где је онда црк. школско имање нула било, а сада при оним истим изворима, те иете мале општинице иду век на хиљаде; а то је учинило, што се општине саме за свбе старају, што их проте не гуле и рачуне не мрче, — и што свест о самоуправи и само поуздању — и старању за себе самога све више у наш народ продире, — дакле док

се кроз неколико година сви ови извори расчисте, онда ће и свакога најмањега нереда у општинама нестати; Зато држим даЈе излишно, као што су кал Уђ е Р и Ј Карловачко — Митрополитској епархији потегли истицати ипротуривати проте свугде где им места није, -— те не били тај протопопски апарат (справу) — могли употребити као машице да штипају преко њих мало евоје — добре свећенаке и парохијане. Зато и траже да се црквени рачуни преко проте п?аљу, да се све преко проте упуКује, напоследку да проте и нека „измиршпта л држе, а то све у томе смеру, да свештеници мало по мало у зависност од прота западну, а ови су обично у калуђерским рукама, — пак ке онда — сирома попа, узек од проте зазирати, — а при будућим каквим изборима — моћи ке ваљда под вољу својих Архијереа, — што више бирача склањати. Ц. кр. Решкрипт обележио је протин делокруг. Општине имају посредно са епархиским властима општити, и од воље им стоји хокеду ли преко прота или управ Епархиским »ластима своја писма рачуне, и т. д. слати. Јер ако мало по мало напустимо земљиште аа коме стојимо извукоше калуђери аеуру а аротама је то само по вољи. Проте у Митрополитској Епархији примају паре од нароца али од каноничне визитације и прегледа записника и рачуна ни трага ни гласа, Како је сада време склапању црк. општинских рачуна то ку с допуштењем Вашим г. уредниче у броју што долази из решкрипта саопштити како се склапају и подносе на ареглед цркв. школски рачуни да би и они који решкрипта немају а данас сутра могу тутори или рачуновође бити а и остали члаНОВИ цркв. оцштина ТО знали. (Наставиће се.)

———

ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ.

од Светозара Савковића, ШПАРТА.

Јелинска земља или Грчка делила се на три дела: северну, средњу и јужну Грчку, У средњо1 Грчкој била је земља Дорска. Становници ове дођу у јужну Грчку или Пелопониз, потискујуки или подјармљујуки староседиоце. Тако дођоше и у југозападни крај Педопониза, тамо, где струје вали реке Је-

вроте. Староседиоци или им се покорише или се одупреше насиљу њиховом. Тако се у Лаконији, коју Дорјани заузеше, одмах при доласку њиховом образоваше три слоја или сталежа. Први сталеж били су Дорјани, који су иначе звали се Шпартанци , у чијим је рукама била вдаст и господство, а живели