Глас народа

Ено у „Застави" читам, да се у неким селима пред избор пароха увелико кортешу је; а што би сте рекли овде. Овде само путем безсрамног кортешовања парохије се добивају. Е сретан им пут, мила ми је ова моја мала парохијца, која ме ништа не кошта?" На свршетку овога допиоа неможемо прооустити, а да не приметимо, да у њему има доста жалосне истине, али што ко сасвојим

иметком, са својим правом, неке добро да управља, тај иметак то право одузети му, то недопушта ни правда ни закон. Наше је гледати, да народ обавешћујемо, да сазна одак&е му корист, одакле штета иде. То споро иде; али зар за то што нова млада, нова мешаља, два триред лебац поквари, да јој недамо да га сама меси. Чувајмо се само очајања, јер кад у то паднемо онда смо свршили. У.)

0 ВОћАРСТВУ.

Кад од дивље и опоре воћке начинимо племениту и укусну, зове се облагорођена воћка. Између дрвета и коре постају сваке годане нове ћелијице, које се зову прстенци- а и кора се изнутра свз нова и новавата, то је лила, зелена кора или подкорпак. — Кад се дакле дивља воћка облагорођује, морају се те ћелијице на дивљаци јако спојити са ћелијицима уметнуте, благородне гранчице. Кад мећемо у дивљаку благородну гранчицу заједно са пупама (очима), то се каже: облагорођење са гратицата, Лети пак, кад око Видова и Илиња — дна потече у дрвету снаГ* изнова, мећу св само пуле или ока (са нешто мало коре); то се каже: очепе. Оа гранчицама се благороди сад с пролећа, и ради се непрестано, док год дрвеке не листа. Благородне гранчице треба дакле још* аа рана сасећи, приправити и чувати, да не истерају. Оне се секу већ око три јерарха, пак док не устребају држв се закопане у ладовини (где сунце не допире) и где неће промрзнути, дакле гдегод испод зида, у подруму, у коморици ит, д. — Гранчице се с&секу са здраве гране'), са врха или са сунца, јер су ту најзрелије; то су лањски леторасти, етоје на крају, увек су најлепши, најчистији н најсветлији. Само из нужде могу се употребити и старије гранчице, двогодци нпр. код неких трешања. Ове би гранчице требало, да свако сам себи сече и добро да пази, или да се повери искусном и вештом човеку, јер није саветно у томе се ма коме поверити. Ко неможо у своме месту добити каквих особитих, племенитих врста, може их донети и са стране; само нека се онда замотају ') Еод нае се држи, да се те гранчиде баш морају ееКи само са оних воћака, које су већ родиде; то не стоји. Исто се тако могу (аијошлепши) леторасти наћи и на младим воЕкидама, које још родиле нису, само ако већ унапред знамо, каква је Феда, кад усцева итд.

у нешто влажну маховину, кучину, платно и тако што. 2 ) Чим јаки мразеви попусте, време отопли и сок у дрвећа крене, може се већ отпочети са облагорођењем. То бива код нас обично око 40 мученика; кадкад и 2-3 недеље раније, а и нешто доцније, као што ће чини ми се овог пролећа бити. Са гранчицама се облагорођује: 1) У цео расцеп или процеп (каламити) се каламе оне дивљаке, што су бар с палца дебеле, а и нешто дебље. Дивјака са претестери на месту са чистом кором, педаљ или два над земљом; претестерисана се површина оштрим ножем углади; сад се пањрасцепи средом у дужину за 1 палац; у пукотину се уметне нож или дрвени клин, да остане разглављена. Оад се оцече благородна гранчица са 2-3 ока; испод доњег ока (које обично изнутра стоји зато, да израств лепше и правије стчбло) се дужом заоштрљи гранчица као сечица у ножа; и с лева и с десна се кора сасече, те изгледају обадве стране као ребра у ножа; само се са четврте стране остави кора читава, те изгледа као тупа страна у нож*. Гранчица се сада умеће у расцепљен пањ тако, да јој и сечица и ребра у расцеп уђу; леђа са кором треба дасу баш на крај пукотине. Ту треба највећма пазити, да се зелена кора благородне гранчице са свим споји са зеленом кором у дивљаке. — Где је пањ дебљи, може се и на други крај једна гранчица уметнути; ту нека је онда доње око на поље окренуто. Сад треба пањ стегнути канапом или ликом ; обавде се пукотине и претестерено место добро замажу калем-воском 3 ), да не про-

5 ) Види у овом истом броју мој „Позив." 3 ) К а л е м-в о с к а има двојаког; један је увек м е к а н и течан као (скорагањи црни сапун), а други је тврд. Мекани се прави овако: узми 1 а. коловонеираетопи је у земљаном суду над жеравицом; садусии унухрајош јака шпиритуса 8—10 лоти, и добро измешај једно сдру-