Глас народа

157

ручика а Тот свога каплара и крену се 4. Фебруара иосле В сахата ноћу на страпшој зими са свом опремом на пут и стигну 7, Фебруара око 9—11 сахата ноБу у Деречке, де им је пре штација билате су по томе прејашили 75 миља за 93 сахата. Кад се узме у обзир време, страшна зима, хрЈав пут, прелаз преко горе Карпата, товар на коњма, онда ови коњи нису ни мало заостали за оним првим, шта више превазишли су их у дурашностн. А б о њ и прободе СВ0 ЈУ драгу сабљом и умре на вешалама. Коњ му беше из коњушаре гро$а Бетлена а Тотов беше прост маџарски коњ. Године 1849. 13. аугуста. кад се Гергеј ггредао побегла су два хусара из његове војске у 3 сахата после подне и стигла су 15. агуста изјутра на пустару Вани, код Алшо Немета, дакле су прејашили за 35 сахата 40 миља. што је од њихових изрганих коња заиста много. Запалење слезине код оваца и рогате марве,

лечи један Француз овако. Штала у којој краве тога господара стоје удешена је тако, да је глава сваког марвинчета зиду окренута. Та марва није добила с тога никада поменуту болест и господар тај суди, да креч на зиду чува марву од поменуте болести. Стога је постарао се, да и осталој марви креч око главе дође те им је на главу привезао креду. Годину дана има како он то радн и ни једно му марвинче не скапа од запалења елезине. Колико стаје I јутро насађеног винограда? Управитељ виноделске школе у Марибору рачуна: 1) за дубоко прекопавање земљишта, од сваког квадратног хвата 12 н. скупа 170 ф . 2.) равнање и приређење јамића за лозу 10 ф . 3.) за 8000 укорењених лоза по 15 ф . хиљаду. скупа 120 ф . 4.) За са^ење лоза 20 ф . 5.) За поправљање у првој години 10 ф. и 6.) За коље 15 Фор. за 1000. Скупа 120 ф . И тако до^е једно јутро на 450 ф . без тога шта вреди земљиште.

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

У Сидбашу 8. маја. Дође ми у руке 18 бр. „Глас Народа, ~ који сам драговољно пред нашим простим сељанима прочито, — који су љубопитљиво слушали нарочито чланак о непријатеЉима нашег усева? На тај чланак правили су људи своје примедбе. Они рекоше нека онај, који у стомаку једне вране нађе 45 црвиЕа и други зарежњака, увати врану. кад се у пролеВе кукуруз сеје, те за плугом по бразда иде, или пред јесен кад кукуруз зачне зрети, па Ее видити колико Ее наЕи црвиЕа и зарежњака а кодико кукурузни зрна. Ваљан сејач посеје у једну бразду до 800 зрна кукуруза, а кад му врана плуг прати, колико Ее му покрасти, и колико још чепркањем својим, «ада клијати почне, исчупа. А нашто су нам врапци у пролеЕе? Они никнути грашак брсте и цвет му попипају, те сам више пута приметио да немамо рани мауна, — пак још више јечам кад почне зрети кажога немило омлате и поједу, исто тако и чисту пшеницу, на њиви која је близу села или поред какве ме|е и друма где воЕа ■има, — па и семе кудељно по кукурузи. Свакн земљедјелац може дакле засведочити да ове две врсте птица никако нам нису пријатељи нашим усевима и њивама а сам сам то искусио. Ја дакле по мод уверењу увиђам, да би добро било, да се ове две врсте речени птица на сваки начин умаљавају. Нашим простим земледјелцем трчба савета дати, да сваки оставл.а но неку ■част од грунта свога за угар на ком Ее пшеницу сејати, која Ее на корист његовој стоки служити преко лета, где се може проетије ширити и њиве газити, које Ее плодоносније и здравије бити, те тако неће се црв и зарежњак у њивамалеЕи и множити. Видимо наше пријатеље, који свој грунт на једном месту имају, па како са свим боље напредују јел сваки угар имају, за то и пак тачније порцију плаЕају, а наши сељани веле ја морам све орати јел немам «д куд —- порцију платити, а он два пут преко године једну њиву сеје, и два руна скида анеможе никад порцвју да исплати. За то би добро било све комасирати, да се боље обдјеловању научиду, који се у дуг упуштају, те да би пре данак исплатили, и дакше живиди. Теодор Јуриши^, школски старатељ. (Радујемо се, да се меЈу нашим сељанима претресају чланци овога листа н захваљуЈемо честитом дописнику на томе, што Другима чита лист овај, но ипак примеЕујемо, да они, којису

рекли да су врапци и вране од користи по наше усеве, нроесапиле су на длаку колико штете начине врапци и вране усеву а колико хасне и пронашли су, да је хасна много веЕа од штете. НапоменуЕемо овде, што је већ једном приликом у овоме листу речено, како је Пруски краљ Фридрих заповедио био, да се врапци у земљи потуку, па кад је то учињено онда од гусеница никада воћа не добише; те је после наредио да се купују врапци из других земаља. Врааци и вране дваред преко године праве штету усеву о сеидби и пред жетву, али читаву годину непрестано тамане гад, који би начинио много више штете усеву а нарочито воћу него што га они чине. Што се тиче тога, да ди је боље да се земља на једно место састави, о томе Еемо другом приликом своје мишлење казати, а сада остављамо без примедбе реч о томе у допису овом и оном из Ливница. у.) Иивнице 5. маја. — Нашао сам за добро коју и од овуд на јавност пустити, јер грехота је једно село напустити које тако реЕи некада чисто српско беше, и ладнокрвно гледати, како се у истоме Србин мало по мало губи. НаиЕи Еемо овде и на такове карактере и свесне људе. да их је у другнм местима жедети, али су у малом броју, с тога и неможе бити никаква напретка. 0 политичној опЕини и да неговоримо јер ту су крму Срби испустили, него Ее мо о црквеној опЕини реч водити, где Срби сами управљају. Ерштен човек, који иоле осеЕања има, морао би се од чуда растворити, кад би му све изређао. Председник опЕине је човек, који нема сермије, да би уједно својим имањем за своју управу, ако би опЕину где оштетио, јемчити могао, па с тога и непостоји каква каса у коју би приходи уЕи имали. И ако црква нема никаквих непокретности. ипак с друге стране падне дохотка. Него кривајемного посдовица: Што је црвено то је црквено. А имали рачуна о оном дохотку, које је црква добијала. док је још 12 ланаца земље у поседу имала, но која је комора иатраг узела при комасацији јароша, ни гласа ни трага. То је боме велика срамота. Свештеници треба да су свима за узор. Желити би, да епархијска конзисторија више пажше на ову опЕиау поклони и ред успостави. Небили могуће бидо, да се из оваке мале опћине од два пароха један одстрани. Упозорио би напослетку епарх. админ. одбор да изшди, да ли би се поменути 12 ланаца земље, које је црква изгубила, могло натраг повратити. Препоручио би епарх. школском одбору да води рачуна оучтељеким плаЕама, јер овде учитељ живи штоно веле од ваз-