Глас народа

156

који ју је правио, па за сваку различну висину живе означио извесно време. Варометар нам чини само оно, што је кадар да учини. Он нам казује, је ли ваздух постао лакши или тежи. притискује ли јаче или слабије. Из тога ми можемо само у опште изводити закључке о времену, и највише у толико да верујемо, да ће скоро бити рђаво време, ако на лепоме, ведром времену барометар на један пут јако спадне, а међутим је дотл« непрестано стајао високо. Неноузданија је али опет на истини основана друга нека снрава. Она се састоји из просте једне кутијце и мале дрвене луткице, која стоји у свези са једним концем тако, да може из ње извирити и опет унутра се увући. Луткица извирује из кутије кад је лепо време, а бежи унутра кад је рђаво. Но читаоц ће нам веровати кад му кажемо, да се ова лутка дрвена не разуме у времену, ама баш ни најмање. Њезиво извиривање и бежање унутра у самој ствари зависи од конца, који је спушта у кутију кад се подужи, а износи ван ње, кад се иократи. Ваља самоузети такиконац, који ће се продужавати на влажном ваздуху, а краВати на сухом, па Бе он лутку терати на поље кад је ваздух сух, а увлачити натраг, кад је влажан. Та нам справа дакле казује само, је ли ваздух сух или влажан. Али време не зависи само од влате. Осем тога таке се справе лако кваре упливом ваздуха, те се на њих још мање можемо ослонити но и на барометар. Сасвим су лажна и без икаквога научног основа

друга нророковања времена, која Еемо у кратко да напоменемо. Тако су предсказивања календара права срамота за наш образовани век. и они који додају таке ствари календарима, заслужују да одбацимо од себе те њихове производе. Норед тога што у њима с те стране нема ни чега истинитога, они још раснростиру по народу празноверицу. Иста је така будалаштина, што неки хоће из тока планета да напред прорачунају, какво ће време бити. Они деле планете на загревајуће и хладећи, по њиховоме положају према земљи и према сунцу, и из тога изводе, колико ће степена износити топлота свакога дана преке целе године. при изласку или заласку сунчевом. Еад се читаоц озбиљно размисли, увериће се, да је овај начин пророковања времена сасвим лажан. Положај планета на пр. према Вер.шну исти је, који и према Трсту. Сад ако би било одиста загревајућих и хладећих положаја планета, то би њихово дејство за Берлин било исто онако као и за Трст. Али то баш није истина. У Трсту је често хладно време док је у Берлну топло, и обратно. У опште загревајући или хладећи уплив положаја нланетских морао би се опазити на целој земљи, али то није ни у колико истина. На иротив дешава се да тоили ветрови дувају преко једних предела, док преко других дувају хладни. Готово може се рећи да је правило, да топле зиме у Еврони узрокују врло хлаДНе у АмерИЦИ И обраТНО. (Свршиће се.)

Б Е Л Е Ш К Е.

Сунцобран на плугу. Зар је један наш орач, када припече летње сунце зажелио, кад већ неможе му бити лада шумскога а оно бар оног од сунцобрана а у Америци већ одавна не само на плуговима него и на колима има сунцобрана (амрела.) На једној ручици наплугу на згодномместу угврђен је сунцобран и да се намештати тако, да увек лад на орача пада. Још ће се изумети и то, да се платно над воловима рашири, као оно на парабродовима на горњем спрату. Сунцобран прави се за орача таки, да уједно и од кише може заклонити. Но најбоље ће бити, кад свуда, што већ овде онде има, пара новуче плуг, кад се одомаћи парни плуг, опда амрел само за орача. На таком плугу, који кошта до 10.000 Форината. орање једнога ланца дође 3 ф . 7 н. Дрво од кестена нити бива веће нити мање када у води или на врућини стоји, те је стога врло згодно за винску бурад или друго какво пиће, које никада недобија задај на буре. Од њега се прави мастило и коже се њиме могу чинити. Од кестена дивљег кад се у прах утуче прави се < собити ћирис за чизмаре. У Турској се дивљим кестењем коњи ране и л^че се од кашља и брза дисања, а и кра-

вама се даје, да се више млека добије. Најносле и љуске од дивљег кестена добре су за чинење коже. Како се утамани гњида на лози , такозвана Филоксера вастатрикс о томе је сабору Француском поднешено 600 начина и сабор ни једноме поднесачу недаде награду од 120.000 Фор. која је обећана ономе, ко нронађе, како се поменути гад најлакше излечити даде, дакле прави лек још се није нашао. — О дурашности маџарских коња пишу у економском листу „Вохенблату" који у Пешти излази: „Године 1861. преЈашио је надноручик гроФ С ир м ај а 40 немачких миља за четрдесет сахата на једноме коњу. Године 1864 јашио је ритмајстор Галгоци из Енса у Салцбург, 10 немачких миља за 14% сахата. Надпоручик Зубовић одјашно је из Беча у Иариз за 14 дана, а сада је одјашио г. Салви нз Вудима у Париз на једноме коњу. Године 1823. премештена је била регемента хусарска земаљског граФа ХесенХамбург из Дебрецина у Тарнопољ. Два хусара Абоњ и Тот те регименте дочују да су им драге, које су у Дебрецинуоставили неверне и Абоњевајош дахоће за другог да се уда. Абоњи узме коња свога надпо-