Глас народа

155

нас живеће народности н вероисноведи ових и овакових просветних терета иемају, него само ми Срби — на што се они нерасељавају ? него се сваки дан све већма и веПма плоде множе и насељавају! II куд и камо на школском пољу од нас боље напредују. Наше онштине, смемо слободно реЕи, зато се са школа^а и учитељима тако титрају што виде. да их нико силом и снагом закона иа њину иозивну дужност непреморава Јер људи ко људи особито простији нерадо учитељима што повисују — ако баш неморају! Они мисле и држе да имају безграничну власт и ираво над школама и учитељима, на с'тога и не стидесе јавно учитељима у брк ка,зати: „Е на ако вам није право и ако ви нећете по ту плату служити, ми ћемо наћи ко ће јошт јеФтиније!" Добро вмо дотерали да се са учитељима народним васпитатељима могу и смеду општине. као са својим чикошима и говедарима ценкати и погађати. Ово је и сувише! Напш школски епархиски реФеренти требало би да се чешће нашим општинама лично показују, па боме где је нуждно, влашћу својом у граниие их закопа сузбијају „Школ. уредбу" (за коју се надамо од Сабора да ће је у многом на боље преиначити) пошто но то у пракси изведу, јер најлепши закони и наредбе на папиру невреде ништа — особито у садањем нрелазном добу, када и онај хоће да над школама и учитељима заповеда, који ни искрице појма ни о једнима ни другима нема. Нредставите себи само, каео ово љуто сваког свестног учитеља болети мора. НЕШТО т НА] XII. П р о р о ц и в р е м е н а. Овде ћемо још у кратко да изложимо путове, којима је се досад ишло у испитивању времена и предсказивању истога. Барометар нам даје сразмерно најпоузданије податке. Ова позната справа састоји се из стаклене цеви напуњене живом. Цев је та затворена на горњем крају, а на доњем савијеном крају отворена је. На овој цеви учињена је нека подела, од којих, свака означује крајности времена; најдаље на више стоји »врло .сухо", после „ностојано," после „лепо време," и на послетку „холуја." дакле најниже. Жива уцеви мења свој положај врло често, и тиме у неколико показује како ће време бити. Јесу ли казивања барометрова истинита? и каку свезу има ова жива с временом,кад га уме тако тачно да предскаже? На то наука даје овај одговор: Положај живе у Цеви барометровој нема управо никакве свезе соним, што ми зовемо време у опште. Он нам једино пока3 УЈе то, каква је јачина ваздушнога притиска. Ако ваздух притискује јаче, ако је постао тежи, жива се пење на више. Напротив, ако је ваздух лакши, онда

Ја ћу сада овде слободан бити о том говогити, како би желити било, да се положај односно материјалан одношај нашег нард. учитељства у ред доведе. 1. Општине наше ваљало би да Сабор са погледом на бројну особито материјалну снагу ивеличину нодели на классе н изрично определи иобележн, која онштина у коју классу спада, и колико своме учитељу има нлаћати. Минимум учитељске плате нека јс 500 ф , а. вр. Оним општинама, које неби потпуно ни овај „минимум" давати могле, имао би сабор из народног фонда ил манастирских прихода годишњу припомоћ одредити. А сасма маленим и сиромашним оппггинама, ваљало би дати „путујуће учитеље." Учитељске плате по класама установљене имали би мест. школ. одбори по — кључу од енархиске скушнтине — одређеном на становништво распорезивати Осим овог дужне би биле општине све безразлике како варошке тако и сеоске својим учитељима дати слободан стан, башту и нуждан огрев, или у место овог нристојан еквиваленат. Земље пак учитељске, ако би се оставиле да их учитељи и на даље у нарави уживају. (које би им се у горњу плату урачунати имало) то да се узакони, да су ошнтине дужне на исту земљу све државне и остале, опћинске терете сносити; као што то неке честите онштине већ одавна чине. (Свршиће ое.)

Ш 0 ВРЕМЕНУ. он притискује слабије и жива силази на ниже. Али је и то истина, да је ваздушни притисак од унлива на образовање вр&мена. У прошлим чланцима видили смо, како је ваздух све тежи што је хладнији, икако нам долази са североисточним ветровим?. На против, тонал, лакши ваздух јури с југа као југозападни ветар. Отуда ће жива стајати у барометру високо, кад дува устока, а ниско кад дувајугозапад илијуг. Даље ће се- читаоци сетити, како нам североисточни хладни ветрови долазе преко грдне сухоземне иросторије, дакле мало влаге имају у себи; с тога у тај мах имамо сухо, ведро време. Југозападни ветрови долазе с мора и нрепуни су водене пире. У нашим хладнијим пределима, таложи се та пара, и отуда нам југозанадни ветрови доносе увек кишу. У опште је дакле нстина, да је време ведро кад жива у барометру сгоји високо, а напротив да је кишовито, кад жива стоји ниско. Али кишовито и ведро време не зависе само од притиска ваздушнога. Ко нриљежно нази на свој барометар, често ће видети, да му барометар обеЕава лепо време, док међутим на пољу пљушти киша, и обратно. Томе није кривасама та снрава. већ мајстор