Глас народа

179

су сви присутни, и по томе са владикама 29; од световни је било само 27 присутни са председником г. Брановачким заједно. Данас је настављена дотацијона расправа, и 5. тачка упуВена је с нова одбору на нрерађење. На последњу тачку о издатку од 9500 ф. из нар. Фондова за нривремену подпору свештенства оскудни општина (ван горњо-кардовачке диједезе) гласало се поименце, и иста је но предлогу нроте Вранковића са 31 противу 24 гласа одбијена, а п;>имљен је предлог дра Суботиђа да се та ствар уиути саборском

одбору, да овај по прикуплењу података оддијецеза о количини потребе, и извидив могуВност подмирења из нар. Фондова. сабору предлог поднесе. Примљен је предлог К. ЈовановиВа, да се члановима сабох»ског одбора дневнице и подпутнина даје онако, као исаборским члановима. Предлог дра МаксимовиВа, да се још сад ревидира саборски нословник, одбачен је са 27. противу 19. гласова, и ствар је упућена саб. одбору, да је спреми и у идуБој сесијисабора поднесе. Данас, у петак, наставак о дотацијиишколске ствари. Сутра довршетак и крај ове саборске сесије.

ИЗВЕШТАЈ 0 СТАЊУ ПОЉСКО-ПРИВРЕДНОМ У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ.

за месец април и прву Време у првој половини аирила беше јако променљиво. Веше на изменце кишовитих, хладних па и лепих дана. Друга половина исгог месеца узевши у средњу руку била је доста пријатна. Народ се занимао орањем, и сејањемразноврсних усева. Тако испочетка народ је сејаопролетњестрмне усеве, а тек при крају месеца почео је ионегде да сеје кукуруз. Јесењи усеви као и лозе одржали су се добро преко зиме, те стрмни усеви веома добро изпедају — млога илодовита окца на лозама обећаваху још с Пичетка добру бербу. Виногради су свуда веђ у априлу одгрнути и орезани били, ири свем том што је дуготрајна зима томе јако сметала, те се рад у неколико оиознијо, али ипак су људи живљим радом то надокнадили Хране за себе има народ довољно и биће му доСта до нове хране. Али на многим местима народје натезао са храном за стоку, но како трава добро напредоваше, то се стока веВ попашом хранити могла. Вође сво осим крушака и јабука у гдекојим крајевима понело је добро, и ако га непогода иначе не смете — те род одржи, имаћемо свакојаког воНа довољно, и народ Не и ове године од сушења шљива добру хасну видети, само ако се за добре сушнице за раније састара. Крупна стока билајеу овоммесецу потпуно здрава

половину маја 1875. год. али тражња исте иије била бог зна каква, на ипак јој је цена била доста добра. Пчеле су се свуда где год их народ гаји, добро преко зиме одржале, 0 свилобубама иак, још се ништа рећи не може, до то. да су прилике за њихово напредовање биле доста повољне. У овоме месецу никакових штетних чојава запољску прибреду није било — али вода, која је од изливених река у прошломе месецу, ногде-где заостало доста је људе у послу помела. Ио чим је вода усанула људи су раду прионули и тако Ее се све лепо надокнадити. Извештаји о стању пољске привреде у првој половини месеца маја. што телегра$скимпутемстигоше слажу се у томе да усеви, воћњаци, виногради иливаде стоје веома добро. Како се народ због хрђавог времена у раду одоцнио, то је сејање кукуруза у млогим крајевима тек са ночетком маја започето и живо се радило. Од штетних елементарних случајева бележимо ове: Град који је на неколико места у домовини нашој падао, у опће узевши није осетне штете причинио; најмање штете учинио је у атару неготинском — а највише у ср. трнавском окр. чачаншн. Плаховита киша нанела је штете сељанима у ср. лозничком, окр. крушевачког и ср. етуденичквм окр. чачанског, као и сељанима у срезовима темнићскоми левачком окр јагодинског. („Твжак.")

Б Е Л Е Лебац за белу марву, коње и свиње. Свако ко зрном марву нарочито коње рани, зна да коњ много зрна несвари у себи те вране и врапци тиме се користе. Доста дакле зрна оде у ветар, и марвинчету да сито буде треба много више зрна него што би онда било кад би зрневље било прекрупљено, те би се лакше сварити дало. Много смета сваривању љус ка од ране, те је по томе чисТо јасно, да је боље зрно прекрупљивати и марвинчету давати. Али пошто

Ш К Е. је зоб скупа то су се људи довијали и довили како би се испомогли јеФтинијим чиме, али које тако мсто рани као зоб или још и боље. Неки Јенз«н начинио је неки лебац, који је смесаиз нрекрупљене ране и варива и изнео га је у Берлин на изложбу. То се за кратко време даде сварити ирани као и најбоља рана за марвинче. Уз смесу ране и варива додаје Јензен још и натрона и киселине солске Из тога иостаје у лебу кућевна со, која чини те се јело брзо