Глас народа

180

сварује. Јензен прави две врсге леба за марву. Један за рогато марвинче и коње, а један за свињче. Дебац се прави овако: Пасуља и грашка за коње и краве 150 Фуната. за свиње 150 ф. Американских кукуруза за коње и краве 160 Фун. за свиње 1877« ф. Брашна лошег с мекињама за коње и краве 160 Фун. за евиње 187 '/з* Зоби за коње и краве 70 Фун. — Свега за коње и краве 540 Фун. за свиње 525 Фун. Д једно и друго даје иодједнако леба. Брашно с мекињама'узима се оно, одакле је изварено фино брашно. Један лебац такав кошта 7 марки и 50 Фенига а у њему има 100 Фуната, а цента зобикошта скоро толико исто, те се по томе ране толико исто као код зоби добије у томе лебу за 1 марку и50фенига јеФтиније. Још кад се лебац нече направи се у њему неки декстрин, а тај даје апетит добар. Лебац г. Јензена вредно је дакле, да узима ју

Т Р Г 0 Из Турског Бечеја јављају да '-е уздају благословеној жетви, усев није велик али Бе влат добар битиУ две три недеље вели се би11е ове годинежетва доцнија. Гепица се коси од прошленедеље. Вода јако опада на Тиси. На пијаци Продчје се само жито икукуруз, друге ране нема. Цена је житу 3 ф . 75 до 4 ф . 80 н. Еукурузу 2 ф. 50 до 65 н. Цол. Цента. Иештански вашар, који је ирошле недеље свршен, био је за веБину занатлија, који на вашар до|>оше, хр1јав. Најбоље пролази женска мода, кројачи женски немају с тога доста помагача. И мушки кројачи и ципелари имају доста посла, но женских ципелара има 50 који немогу калФу да добију. У трговинама са шеширима летњим има прилична живота; алилоше стоје златари, столари, трговци с намештајем, седлари, бравари, лимари, јорганџије. Траже се помагачи који кајише праве (ременари). Тражи се јако дрво за б?рад у Немачкој, јер се надају доброј берби, а у Славонији се слабо праве дуге. Зидарима добро иде, калФе добивају на дан 1 ф . 80 н. до 2 ф. Надничари 90 н. до 1 ф. Бечка „ЛУеШаиће" има са свих страна наше разполовљене монархије изворни извештаја о ценама вину. Ио тим вестима има у Аустрији добра стара вина (фина) аков по 17—22 Фор, (пре иеколико недеља 20—25). Слаба нова вина добити је онде по 7 до 9 Фор. У Угарској нада цена, а у велико не јављају се купци на ниједном тргу. Најбоље вино стоји у Будиму, Сексарду, Вилању, Јегри 16—18 Фор.

сви земљеделци и кириџдје, којима је до тога стало да се марвинче добро али брзо на^еде, и да му јело прија и лако се сварити даде. болест дозе у баналском окружју. Равнатељ ц. кр. учитељишта у Петрињи, госп. Јосиф Вељко који је од ц. кр. главнога заповедншнтва био изаслан, да разгледа болесг, што се је на лози у Петрињи, Краљевчаним и Двору појавила ноднео је већ поменутој земаљ, власти извештај, из којега се разабира да опасне гњиде лозине нема у номенутим виноградима, Међу тин доказана је у истим виноградима болест разточа (РћИориз у Ш з) од које чокот поболева нсисано лишћо посуши, млада лоза кржљави, а грозд лаганије расте и кашње дозрева, ако се са свим неосуши и неодпадне. Еао средство против те болести препоручено је виноградарима да болестно лишће и лозе куне и затиру. Ерајишка земаљска област предалајецентралноме одбору господарскога економског друштва неколико лоза из винограда у Петрињи, Ераљевчанима и Двору на потањи изнит, те ће његов уснех као и течај болести у поменутим виноградима што пре објавити.

В И Н А. У Бечу продало се ови дана нешто старе грашевине (1869) по 33 Фор. а траминца ио 36 Фор. Нудило се и бољега скупљега црна вина по 40 Фор. но ни]е било купца. У Тиролској има обична асталска вина но 6 Фор. 50 нов. У Горици има обичнавинанаше ведро (аков) по 8 Форинти. У Ерањској има добре робе по 12 ф . наше ведро, Из Хрватске има извештај из Јанушевца де се вели, да су обична горнична или десетинска вина већином разнродана (по 6—6'/» Фор.) алодиална 8—9 ф . Црна да су скупља но да их мало има. 11о истом листу у свој Еврони виногради прекрасно стоје и о плесни не чита се од никуда, ваи нешто из Тирола. Ио номенутоме листу јавља се да се у Белој Цркви продаЈе вино од 1873 г. по 6 ф . 50-8 ф . 50аод 1874 г. по 6-7 ф . Гадња с вином тамо је слаба. У Илоку добро пролази вино но само оно јеФтиније, које купују раденици и крчмари. Шилер од 1873. плаћа се 8—9 ф . црно добро од исте године 12—14. финог вина од 1867 и 1868 може се само код већи газда добити. Но ипак од г. 1873. запело је са продајом вина да се то непамти тако, зло је отуда велико, јер поред хрђаве бербе и оно мало не може човек да ирода те ексекуција дави народу Фрушкој. Одкуд новаца да се даље виноград ради? У Угарској на више месга било је туче и грдне штете но у Штајерској читави су срезови тучом и проломом облака убијени. Многим општинама ће се морати порез опростити.