Глас народа

Но овај проводаџиЈа, ша неких конкурената у својој радњи, што патргају по његовој радионици, а,и< Кемо сад гдедатн да познамо. У. Инсекти и цветови. Сад Еемо да проговоримо о конкурентима,који сеутркују с ветром у послу оплођивања, женскога цвета, јер радња тих конкурената тако је чудновата да и нешто мало, гато се о њима знаде, спада готово у најневероватнија дела природе, и њених закона. Истина је, да ветар игра за чудо дивну улогу, у послу оплођења, почем оплођујуГш прах доноси чак из преко мора, и предаје га женскоме цвету, којиби остао јалов без тога, али оно, што инсекти чине у тој струци, још је млого чудноватије. Као што је познато. птеле и лептири, највећи су љубитељи цвеБа, али и поред њих, има још много других, који шећером цветним заслађују свој кратки живот, и ако таки инсекти врло ретко познају своје родитеље, нити ће и своје потомке знати, — јервеЕина ових, извуку се из јаја у пролеЕе, ако су им родитељи помрли још у јесен, па и они, као и родитељу, умиру с јесени, а нотомство њихово остављају у снешеним јајима, не самонеодгајено, нојош и неро^ено, — премда дакле ова створења тешко што знају како о њиховим претцима, тако и о потомцима. опет се види, да се она брину о њиховој

деци, да имају задоста хране у цветноме свету, но у томе своме ходу од цвета до цвета, обављају посао преношења оплођујућега прашка, с мушких цветова на женске, који на то изгледају. Кад се пчеле или и други инсекти увуку у мушке цветове, да тамо заеедну за миришљаву совру, тада, у томе трењу попрскају прашници, и проспу свој благосов на облапорне госте; а кад шмркоме цвету већ нигде ништа не оставе, опијени мирисом траже можда блажије, женске цветове, да у њаховим медљаним одајама доврше свечану гозбу; па том приликом, на своме длакавоме телу носе оплоћујућипрах и просипљу га тамо као издашни гости, те тиме даривају домаћицу, за красни дочек. — Тако дакле, ови инсекти што живе од цвећа, одржавају цветни живот, јер су узели насе посреднички посао оплорења, да тако одрже за потомство нлодове и биљке које без тога већином, неби никад видле света. Дуго је се време држало, да је то опло|>ење цветова посредовањем инсеката, врло случајно, и да се тај посао обавља тек споредно, и да би то и без тога сам ветар учинио. Али у новије време прона1>ена једна биљка, у које посао посредовања, предузима извесан инсекат, и то на тако чудноват начин, да човек не може а да се не диви, кад гасамо сазна. (НаставиЕе се.)

ТРГОВИНА, ПРИВРЕДА И ПРОМЕТ.

(Недељни извештај Ст. Георгијевића у БудимПешти 6. јула 1875.) Радња ове недеље беше јако асива. Цене скакаху. Извештаји, који о жетви долазе непрестано зло гласе. У страним земљама цене скачу и по томе можемо се надати даћецене јако скакати. Ш е н и ц а за септ. и окт. бар у почетку беше 5 ф . 80 н., но добри гласови са стране учинише те паде на 5 ф . 30 н. но како из Париза и Верлина потражише много, то скочи на 5 ф . 95 н. ц. ц. и тако се одржа при крају недеље. Промет је био грдан и радња ванредна. Хрђава жетва и грдна потреба чине те ће цене чудо јако скакати. Р а ж се непрестано чврсто држи, слаб промет, безежи се 3 ф , 65 н. за 80 беч. Фун. К у к у р у з банатски за јули и август 2 ф . 95 н. До 3 ф . за аугуст-септембар 3 ф . 10 н. на ц. ц. промета нема. Кукуруз банатски за мај-јуни 1876 скаче, ма да извештај о берби овогодишњој добро гласи, ипак су шпекуланти дотерали до 3 ф . 30 н. ц. ц. Реница банатска скочила је у 50 новч. те је 11 Фор. за 150 Фун. 3 о б спрам других артикла слабо се креће, шпе$уланти је ове године не траже, тецене стојеапромет није јак. Вачка са канала у Ђуру за септ. окт. 2 ф . 20—21 н. за 50 беч. ф . Стара се слабо гледи, а прилично је има, по томе каква је плаћа се 2 ф . 10 До 25 н. за 50 беч. фун. Ш е н и ц е еФект. продато до 100.000 н. ц. Поти-

ска и ст. београдска 89 Фун. 6 35—45 н. 88 Фун. 6 Форинти 20—30, 87 Фунти 6 ф . 5—15 нов. 86 $ун. 5 Ф. 85—95 н. 85 фун. 5 ф . 55—70 н. 84 Фун, 5 Ф. 30 до 45 н. Банатска 86 Фун. 5 ф . 25—45, 85 Фун. 5 ф. 10—20 н. за ц. ц. за три месеца извоз. Р а ж еФек. 3 ф . 60—65 н. за 80 беч. Фун Ј е ч а м, за рану 2 ф . 30—40 за 72 беч, Фун. К у к у р у з банат. 2 ф , 95 н. до 3 ф. ц. ц . Довоз слаб. 3 о б 2 ф . до 2 ф . 15 н. за 50 беч. фун. II р о ј а 2 ф . 55—75 н. за 82 беч. Фун, Репица бан. 11 ф. жута 11 ф , 75 н. до 12 ф. за 150 беч, Фун. Маст свињска варошка 41 ф . 50 н. до 42 ф, бечк. ц. Из провинције немаје. с л а н и н а маџарска сушена ван оџака 40—41 ф, 50 н., у оџаку 41 ф . 50 н. до 42 ф . 50 н., америк, сланина с леђа 38—38 ф . 50 н. за беч. цен. Шљиве босанскеубурету 8—10 ф , Српске 8—9 ф . ц. Нове босанеке с бурет. за окт. новембар 13 ф. до 13 50 н. за октобар сам 13 ф . 25 н. до 13 ф . 50 н. за новембар сам 12 ф . 50 н. до 12 ф . 75 н. нове српске у бурету за окт. и новемб. 11 ф . 75 н. до 12 ф . у џаку 25—50 нов, јеФтиније. Овдашњи „међународни вашар за усеве" биће 21. о. м. (2 аугуста.) Жељезница из Пеште у Вудим све седаље одмиче. Друштво енглеско, које је хтело да градиту жељезницу, банкротирало је. Сада, вели се, нашла