Глас народа

224

су се друга два друштва, ади се незиа још може ли се и на њих ноуздати. Што је за наше крајеве добро то се отеже, вао и бабини сватови. Жељезницу изТемишвара уОршаву хтели су нзнајпре преко Бузјаша, де је куиатило, даграде, но сада се од тога одустаје, те је с тога из Бузјаша

отишла депутација у Пешту, да мрли да се остане при старом. Каћу у Шајкашкој донуштеноје да има сваке субате пијацу. Изложба дувана биће, као што се чује догодине у Араду месеца априла и трајаће 3 до 4 дана,

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА.

у Сомбору 3. Јула. — (Даљеобразоваље. Школске књижнице. Како би се могзго и народ. позо ришту поноЕи.) — Еад се човек у каквој струци знања изобразн, на шо своје образовање сам даље усавршује и дотерује према духу времена, онда се он даље образује. Дељеобразовање тако је важно у животу човековом. да се без њега неда ни замислити напредак. Оно, што се у школама или на занатима научк, може важити само као припрема и напутак за право образовање. Ко при самом том Јобразоваву остане, тај врдо брзо заостане иза напредујуЕег света, он застариигуби много од евоје важности у сурременом животу Ово важи за све сталеже људске однајвишега на до најнижега. Кад неби никад нико ни очем даље размишљавао и себе веНма и веЕма у оном усавршавао. што је научио од свога учитеља, то не би се свет ни једним кораком даље помакнуо, и онда неби бидо ни једног доба у историји човечијег развитка, које би се могло напредним назвати, и друштво би људско и сад бнло на оном ступњу образовантси, на којем је био и прадеда Адам. Ко нема воље ни тежше за даљим образовањем себе сама, тај се мора још за живота свог преживети. особито у садање доба кад свет џинсвским ворацима напредује. Теж'1.е за напретком има мање више у сваком човеку. само би ваљало ту тежњу развиЈати у тој мери, да остане стална и чврста, а не спочетка да плане а после да малакше, као што то видимо у нашем народу, што је многоме неуспеху једини узрок. Та тажња и воља за даљим Јзталним образовањем мора се почети гајити још из малена. Иајнриродније је да имсеудари темељ у родитељској куЕи! но како то код веНнне нашега народа из разних узрока није могуКе, то школа мора примером предходити. За ту сврху има школа више средстава, од којих је једно и „школска књижница", која се састоји из књига и листова ноучноморалног садржаја и које су деци намењене, Она 1е бити од много веЕе важности, него што се на првипоглед чини, о чему Ке се поштовани читаоци уверити прочитав ово до краја. Да су књиге неопходно средство за даљеобразовање за све сталеже без разлике, мислим да нити је нужно тврдити, нити доказивати, та то веК уви|)ају и најпростији људи. Па кад је то тако, онда треба само трзжити начина, којим би пре до књижнице дошли. Истина да „Уредбе за српске народне школе" у § 29. изрично кажу: „Свака прквена општина дужна је основати школску књижницу и набављаЕе по предлогу учитељског збора или месног школског одбора књиге и стручне листове, које служе за даљеобразовање учитеља и школске деце" и то би био најнречи и најбржи начин, да саме црквене општине подижу књижнице, веЕ и с тога, што то закои проиисује; али су на жалост не само мало час спомењени, него и многи други врло лепи параграви у „Уредбама" написани, али тешко да се где и остварени налазе, и ако се на њих ослањали будемо, неЕемо се још скоро осладити њиховнн плодом. Него упримо у се, па што не можемо појединце, учинимо здружени: „Зрно до зрна па ето погача". Пример ево и у Сомбору. У Сомбору је „шкодска књижница" скоро основана. Основали су је сами народни учитељи и ученици и они Ее је самм даље подржавати и унапређивати. Књижница је та подељена у два оделења; учитељско и дечије. Учктељско оделење подижу и издржавају сами учитељи а дечије деца. Учитеља улажу месечно сваки по 50

новчиЕа, а деца поједан новчиЕ недељно. Из учитељских улога набављају се књиге и листови за учитељеЕо оделење књвжнице, а из дечијих улога, набављају се књиге и листови за дечвје оделење. Са оба пак оделења рукују искључиво учи-. тељи. У случају наЕ да би књижница из буди ког узрока престати морала, то оба оделења постају својином сомборске црк^ вене српске православне општине, која је у првом реду и по. звана да ово племенито подузеЕе својсеи и потпомогне. Књиге из учитељског оделења могу добити на употребу само учитељи који као чланови своје улоге редовно улажу; а из дечијег оделења дају се квиге само старајој деца на читање, Еоја веЕ течно читату знаду, улоге пак дају сва деца почев од најмлаЈих разреда. Књиге жто их деца добивају на читање могу код куВе читати и родитељи и остали домаЕи који само читати умеју. И то је баш оно, због чега родитељи тај недељни новчиЕ врло радо дају, а имуЕнији опет схваЕајуЕи племениту намеру ове књижаице шиљу и по више од једног новчиЕа. Нуз то радо н са највеЕом захвалношЕу примају се добровољни улози било у новцу или у Ењигала ма за које оделење књиж-. нице. 0 начину оснивања и руковава ове књижнице склопљена су правила у смисду изложеног, и ноднесена су месном шк. одбору на одобрење. који пх је и одобрио и обрекао овом племенитом нодузеЕу на руЕу иЕи. Оваво у два оделења може се подиЕи књижница у сваком месту где има више учитеља. Где је пак број учитеља врло. маден, ту се може само дечије одедење подиЕи и кад то одељење буде прилично снабдевено, онда се из тих улога могу Еуповати књигз које Ее и учитељима за даљеобразовање служити, или би се могда друга нужна учила за школу набављати, да се не изгдеда баш све из руке „с више." Истина да се удог од једног новчиЕа врло незнатан чини. али Ее ипак имати знатну вредноск, особито; кад се у обзир узму више година и веЕи улози имуЕније деце. Нека само поштовани читаоци примера ради узму у обзир 100 деце са улозима само од једног новчиЕа и нека то срачунају на једну годину а за тим на 10 година, па Ее брзо ивидети шта чине новчиЕи. Осим ЕАристи, што се веВ из досад реченог увндети даје, још је и та, што Ее тада српска — особита школска — књижевност одмах нов полет добити; јер аво се узме неволико стотина општина са толико књижница, то Ее свака децн и уопште народу намењена књига моЕи угледати света и вршити свој задатак и онда, ако се други нитео не претплати, доди саме те шкодске књижнице, тим пре, што Ее свако.ј књижници требати више него један примерак. И онда се, писци неЕе тужити да немају претплатника. Овим би се помогло и повременој Ењижевности као: Гласу Народа и др. те врсте. На подобан начин могде би се основатп задруге за подизање „народних књижница". Улози би били мали а корист голема и по чи^аоце и по писце. Па и „иародном позориштт" могдо би се овимзадружним нутем номоЕи. Нека се само оснују у сваком месту ,,3адруге за потномагање срн. народног позоришта" и нека се улаже 10 нов. месечно. па сам уверен да наше народно позориште не само да неЕе умрети, него Ее процветати. Узмимо само да у поједииим општинама узев једно на друго не