Глас народа

270

шм&шет&к.

С Е 0 С К И НАТАРОШ (Наетавак.)

НОВИ БЕЛЕЖНИК ПОЧИЊЕ УПРАВЉАТИ У ОШДТИНИ. Два дана пред нову годину, када је пресан еисели купуе са паприком шипковачом истерао мамур божиИни, сазове кнез по договору са бележником поглаварство општинско. Бедежпик је био код кнеза и углавио с н.име програм за читав рад годишњи. Ту је изјавио бележник кнезу, да он жели, да све што се ради, под именом кнежевим се ради, тиме Ее се вели диТш важност, аукторитет кнезу, а то ће много учинити, да крајишници привикну се новоме реду. Бележник је обе1ао кнезу, да 1е он својом науком потпомагати искуство кнежево, те Ее кнезу лако бити кнезовати, а кад кнез искуством својим буде у помоћ притицао бележнику онда Ее и овај лакше моЕи своју службу одправљати. По предлогу бележниковом и сазвао је кнез поглаварство два дана пред нову годину по веговом упутству удешено је шта 1е се тај дан радити. Еада су се поглавари тога дана искупили, реЕе им кнез: БраЕо, сазвао сам вас, да се договоримо о важним стварима општинским, да удесимо како Еемо од нове године са општином управљати. Сада је време томе. — А ја бих рекао, кнеже, да не вал>а одмах тако преко на нову годину; још се није ни помолила а ми на н.у са важним, опорим, стварима. ПоплашиЕемо је с очију, нека који дан доцније, а ми, ко' људи, да одемо мало до господар арендатора — прихвати чика Сергија, коме је нос црвен ко патлиџан, а кроз црвен пробија плаветнило, као оно на плаветном кромпиру, кад се ољушти, и завргаи: и до сад су поглавари свршавали поред чаше вина, па ето села, ето општине, ту је, баш ако хоЕемошто можемо и тамо, да јеречено тако, кад су ме извадили, ја бих, — а баш неморам ни сад битн ја Еу најмити другог место мене. Сергија је општинар по закону, што се каже: вирилац, остало му је од стари земљурине, па је по порцији општинар. Имаш ли што само, па ма да си најгора будала, данас ти чест негине, а буди најваљанији, највреднији украј пред богаташем, њихово је царство на земљи, а твоје сиротињо! Твоје је на небу. Није немораш, упаде Сергија у реч кнез, који се разљутио на булазнења човека, коме је дато да управља са оиштином, него баш мораш, неВу ја, неЕеш ти, па да ко Ее, ваљда неЕеш најмити кога, да за тебе једе или да за тебе живи, јер то би тако исто било, кад би најмио кога да за тебе општинар буде. Сам мораш бринути се за себе, ако Ееш да је поуздана брига. Ошптинари морамо ми в сами бнти

данас један сутра други, али никад туђин и најемник. Кад су Римљани и Грци, што ми је баш данас го» сподин натарош преповедао, сами ишли у рат, они су и побеђивали, а кад најменике шиљали онда су пропали, та по поруци нејед? меса ни вуци, Мислио сам да одмах преЈемо послу, али браЕо допустиЕете ми, да још коју рекнем брату Сергији, јер да онто зна о чему Еу му ја говорити, не би он тако потегао. Кадбити брате Сергија знао штаје општина и шта је општинар другчије би ти говорио. Кажеш: ето село је ту, општина је ту. Село је ту, али какво је, и какво је било, икакво још може бити. Коњ је ков али нико не воле мршавог. Бога ми изгледа ми твој диван тако детињаст, као оног детета, што је рекдо куму: куме поздравио те лала, да дођеш да крстиш дете, а ако неЕеш, ми Еемо нама најмити кума. Кум се брајко не најмљује. Сам мораш кумовати, а не кроз плот гледати, као што смо сви досад из буџака гледали како нам господа о$ицири са селом удешавају. Ти заиста незнаш шта је то општина и шта је општинар, кад тако говориш. Дед бога ти реци ми: шта је то општина— Шта је општина? Избечи се на кнеза поглавар Сергија у чуду, ди кнез држи, да он незна шта је општина, па одговори мудро: општина, није шерпа без увета — Не, не, дед ми онако на чисто кажи, шта Ее то реЕи општина, од куда је како Ј 'е постала и тд. — Нисам јој Ј 'а био на бабиња, — одговара све мудрије чика Сергија. Ни сам ни ја, али ни сам ни теби, па опет знам, ко си, шта си, чиј си и. т д. Послушај ме дакле: Је ли, ти кад те ко запита за твоју куЕу, чија је то куЕа? ти Ееш реЕи: наша. Па и твоје Ее дете тако реЕи и твоја жена, јер ви живите и сада као док је граница била укомуни, заједно, исве јеимањесвију вас заједничко. Тако је и са општином она је као једна комунија, друштво. Комунија има своју куЕу, своју земљу и т. д. тако изто иопштина. Па и сама реч комуна мора јамачно да значи општину, ја сам толико пута читаоу новинакадЈ 'ебиорат Француски и немачки, де пишу: париска комуна ово, па нариска комуна оно. Молимо господин бележник будите добри реците ми, је ли тако. — Јесте, одговори бележник. Још су стари Латини тако звали општину, па и сад у Карловци по латинском зову општину комунитет. — Но, настави кнез, да ти још јасније буде, да те за питам за ову цркву у селу. Чија је то црква, дед реци!