Глас народа

294

С Е 0 С К И Н А Т А Р 0 Ш (Наставак.1

СВАТОВИ 0 СВЕТОМ ЈОВАНУ. У оној малој спретној кућиди у Б. исчекују већ читаву недељу дана писмо од новог натароша у селу. | — И једва гадобише,уписму је писао нотарош ово: „Знам да сте се веЕ поплашили, што од мене писма недобивате, али имате и право, мало што главом не платих, но небојте се; ја сам здравкао и да није било ништа према глави. Писао сам вам да сам још пре божића примио кумство. 0 светом Јовану и^асмо по девојку. Ја сам говорио кумувом, да одложе свадбу до рурђева дана, када је време лепо и милина је бити сват и видити сватова. Та зато се и пева: „славно лето и пролеЕе леншиђурђев дан," па онда да урадимо, рекох им да ђувегијанепева: „сва се браЕа оженише, а ја оста сам". Но они већ беху испросили девојку а чим се дуго свадба отегне, она се и поквари. Ја неимадох куда. Или ми се ваљало одреБи кумства или и1ш по девојку. Оно прво немогох учинити, јербихмного с тога у народу изгубио, а ви знате, да ми јемило, кад ме народ воли. До девојачког дома беше пуна три сахата налепоме путу и на добри коњи. Коње имадосмо добре, али пут хр!;ав. Саоник не беше још добро ни утрвен, а снег је на ново на њега падао. Ја сам хтео да сви сватови на конак иду, али домаТшн не беше тако са девојачким оцем уговорио. Ми се кренусмо изјутра и то доста рано. Ја нехтедох оклевати. ни чекати песме: наше је куме време да путујемо. Стигнемо доста порано Венчање се брзо сврши, али морадосмо за ручком чекати. Док је до краваља дошло веБ је и на вечерње звонило. Ја заповедих да се преже и кренусмо се недавши девојцини да се исплаче на мајчини груди. Но и да није био пут покварен и да није зимње доба тек би око шест сахата у вече могли куЕи стиТШ. У редује да се у своје село за вида дође и лрође кроз село да сво види сватове и девоЈку. Па нуз то треба да се најпре куму, па старом свату па деверу сврне, па тек онда момковој кући иде. Од свега тога, видио сам напред да неће ништа бити, но само да нам се што горе не деси, а за то је лак одговор. Снег је лагано надао кад смо се од девојачкекуЕе кренули, кад смо иза села изашли ве5 је оштрије потегао. Непотраја дуга а север зазвижда. Ми захукасмо коње, али ми брже а снег брже, ми оштро а снег оштрије. Ни смо ни до пола пута дошли, а већ смо трипут стајали, да се коњи одувају. ДевоЈке су већ одавна ућутале са сватовским песмама, аимомцима, канда је већ жалосно весеље, свакоме ено сузе нду, па макар да су и од ветра, нису заиста од радости. Ја сам се плашио свакојака зла. Сву женска-

дију дадем на друга кола а девојку предам деверу, иа одаберем три најјача момка да самном остраг остану, а сватове пустимо наиред да која кола незаостану н изгубе се. Снег је у очи сипао. Прти више небеше. Коњи се забунили и кочијаши. Ја сам наредио да се непрестано довикују и да из пушака пуцају. Али све то непоможе, ветар је носио глас натраг и они напред не чуше ништа, шта се за њима виче. Уз то дође и вече. Мрак се ухвати па како и онако беше густ још се и са снегом помешао, те збиља дође као тесто. Од сватовска подвикивања не беше више ни спомена. „Ајао и помагај" раскидаломи је срце непрестано. Час ветар зазвижди тако, да ми се учини сва околина јауче, час се притаји те јаук свата кога до!)е ми као последњи глас самртника. Сваки час наилазисмо на извраћене саонице. Дигосмо их и пустисмо напред. Стигосмо саонице једне које уираво стоЈе, али не могу да се макну. Запитасмо шта је и чусмо да је један коњ скапао. Кочијаш плаче као мало дете, нлаче као да му је син умро, Али и имао је шта жалити то беше најлешни, најбоље коњ у читави сватови, па се од наглости претрго и скапао. Ми испрегосмо другога коња и приирегосмо га уз наше. Друштво са саоница, које остадоше у снегу, понамештасмо на наше, а ми идосмо пешке даље. Ни смо ни четврт часа путовали. а на страни чусмо заневку. Заустависмо се и одосмо тамо одкуда нам глас допираше. Ту затекосмо две сестре. Једна је пала у снег па лежи као мртва а друга запева код ње нехотећи је у смету оставити, а немогући је даље носити. Девојка у снегу од умора заспала беше, да недођосмо брзо не би се никад ни пробудила а и сестра би јој поред ње пала и остала. Нјих две сиротице беху енге насаонице браће своје, који напред кочијаше. Како је кочијаш жестоко ошинуо коње и ови нагло кренули испадну, а браћа од ветра нечуше ништа. Већ емо могли близу села бити. Снег иветар недадоше ни да се петли ни вашке чују. Чуди смо се да пред нас неизалазе. Тањима је лакше, огрејани с одмореном марвом. Еј, ако смо још заишли! НаиТ}осмо на неку анту, на којој беше засаТјена багрена. Запитах кочијаша, имали на путу, којим треба ми да идемо анта, но он ћуташа и рече друговима да вичу све сватове да стану. Ми бесмо заишли. Сада је већ и с мене ладан зној цурио. Сетих се вас. Сећао сам вас се непрестано, али овако не, сетих се вас, де остајете иза мене а ја пропадам тако у лудо тако лудо, као што пропадоше они војници