Глас народа

295

што их је Наполеон у Москву водио. Али они су бар морали ићи, али ја тек лудо гинем. Еј да ми вас је још једном видети. Никад се више растајао не би. То сам помислио, но у тај мах чух весео усклик: ево села, ево села! То истина још не беше село, али беше номођ из села. Еад дођосмо у момкове дворе. преброја смо се, Фале нам једне саонице с друштвом а за друге веЕ знамо, Посласмо да их траже, али сутра дан око подне дође чобан са салаша и преповеди, да је недалеко од салаша наишао на завејане саонице с погушени коњи а по дужи од њих у снегу смрзнута човека, Сродници одоше и нађоше још две девојке и једнога момка све троје заједно, како се једно за друго ухватило и пало, момак напред а девојке за њиме. Одмах по доласку, кад младе, које су са собом децу на уговор понеле, одавише их <">еше од њих троје једно угушено, једно премрзло а треЕе ван себе. Сутра дан умре и девојка што смо је ми нашли сасестром на пута и треће дете и све их прексутра и девојке и децу и момка и човека њих седморо заједно у цркву донесемо. Седам мртвачких сандука; Ја сам им свима говорио слово. Проклео сам обичај несреИни, позвао сам све село, јер све се искупило беше, да се заветује, да о светоме Јовану неЕе сватова правити, него или у рану јесен, или о 1;ур^еву дну, и село се заветова, да неће у то доба ни удавати а камо ли женити. БЕЛЕЖНИЕ УДАРА ТЕМЕЉ ОПШТИНСЕОМ ОПСТАНЕУ СВОГА НАРОДА, И ВОРИ СЕ ЗА ИСТИ. Село од вајкада је срнско. Стари капетани да би имали добри коња довели

Ш Т А В И В А II 0 С В Е Т У. Сад ил кикад, једааајсти је чае, осудна час ариближио се, Земан дошао! Тако узвикују сииови српски, у којима тече крв Косовских јунака, али куд Пе Србин без издаица и кукавида час је заиста посдедњи—или или. Све су очи упрте у Србију. Црна Гора чека на н>у ко запета стреда, поп Жарко метуо је руку на рало али се осврЕе на Србију. Педија је главом платио веру у брзу помоћ браЕе преко-савске, браЕа испод Динаре дигла се питањен: хоНелиСрбија бити издаица српскога рода? а жта Србија чини, она недоже као кремер чивла да дигне Даље очи од дуКана свога, она не види, пеосеКа нечује. Енез Српски узда се у мудрост султанову — у мудрост султанову! Престона беседа, која је у прошли четвртак читана показује како се Ристић који Је одговоран за ту беседу уплео као пиле у кучине. У једном реду говори тако да би одмах могао мач из корице потеКи а у другом ударате шаком преко очију, што си могао тако што и помислити. Чека се на скупШтину да она каже последњу реч. Каква је реч то се до овога часа не зна али се српско срце деди кад помисди да наскупШтини нема слоге да су две стране тамо, једна, која хоће да се браЕи у Босни и Херцеговини помогне, а друга која неЕе да зна да има свога на свету, која само на свој џеп и свој

су неколико швапских кућа, јер Шваба навек тера велике крупне коње. По капетани су се преварили, јер швапски су коњи као и Швабе спори: штат-унд, штат-све полако, а то бесни официри не могоше трпети, те их више и непризиваху нити их пуштаху. II они што су у први мах дошли сада су се веЕ порацили, пуштају бркове носе шешир с маленим ободом, широке гаПе, пију и псују Бога, свеца, и. т. д. као прави Раци. Али како је крајина укинута навалише швабе као свраке на мрцину. Земља јеје$тина а солдачина као и у паорији старој. Нови натарош смисли дакле да томе злу доскочи. Још је у почетку у покошеној крајини важио граничарски закон, поред провинцијалног, управо беше права збрка закона чиј један параграФ каже: да општина одређу.је таксу за примање. Он саоншти своју намеру кнезу. Договори се с овим, да систематски по плану раде на томе, како ће туђина од свога места одбити. Сазову скупштину и ту натарош нредложи да се одреди толика такса за примање у општину да Пе тешко ко хтети платити или ако је и пдати бар ће онда општина и добити што. Општина прими предлог и закључи једногласно, да такса буде 300 ф . авр. Еад се тај закључак донео приметиће кнез: но шта ћемо, кад је свакоме слободно на насош живити, па му је свеједно звао се сељан овога села или не, он ту живи као и ми. — Не он неможе живити као и ми. Он несме његову краву, његовог коња ни крмчета пустити на наш пашњак. Он мора, акому дете пође у школу, школарину плаћати, он мора сепаратно парохијал плаЕати и т. д. Он све мора из свога џепа давати. што ми из заједничке касе узимамо. (Наставиће се .)

трбух помишља, и још кад и на црну жалост и то зна, да је ових последњих више на скупштини. Међутим до којиданнеће се ни њих питати. Сада ти министри учинили су оклевањем својим да Ее сто пута више крви српске пролити се него што бибилодасу тамо и пре две недеље за јатаган уватили; такрв стојаЕе на души њиховој ако тако људи душе имају. Турци илају сада на Нишу 50 а код Видина 40 хиљада војске- Као звер зинула је та ордија на Србију и ова сада нема каде ни да помишља како Ее друге да ослобађа него како Ее себе да одбранн. Турци Ее по свој придици ударити на Србију и онда Ее се десити оно што садања влада у Београду хоће да избегне. Но да преЕемо на догараје на бојном нољу. Ту одмах морамо почети са песмом: Херцеговци секу Турке браЕи српској шире руке, и заиста свуда је по Херцеговини српска се рука раширила. Данас осим градова и вароши нигде у Херцеговини Турчина није догдедати 28. пр. месеца беше битка на Зупцима итрајалаје читав дан и по месецу до девет сахата ноћи Турци баху одбијени и усташи их одвијаше чак под Требиње. Погинуло их је 50 а устаника 7. 30 пр. м. ударе устаници херцеговачки на Неџибпашу, који је носио рану из Требиња у БилеЕ. Један табор (батаљон) пресеку, одцепе га од Неџип-паше, разпрште га, тако да се незна ди је, од другога вратадо св