Глас народа

325

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

ђ. Нови Сланкамен. (СлучвЈно за?ашњено.) 20. августа. У овдашњој српско-народној школи, обдржан је главни школски испит дана 10. августа т. г. по подне у присуству општинског и школског веЕа и осталих на1отменијих лица. У овој школи ради неуморни раденик господин Мојсије БизумиИ веВ7година који врло добро и темељно познаје своју свету учитељску задаЕу, тај радепив је познат у свом милом српству да у себи довољно свестраног знања имаде. Он је у своју милуљему поверену младеж у потпуном знању унапредио, трудеЕи се нарочито у природословљу, природопису, земљовиду, писању и цртању добром и разумљивом читању, даље у метричкој мери историји српског народа, девламовању народних песама, црквеном појању и народном певању. Покрај свега школског рада, украсио је свој воИарски врт, па у том настоји да му је у школслом здању највеКи ред, тако, да цело његово трудољубљв свима нами за образац служити може. Иснит је са својом шеолскои младежи на највеИе задовољство присутствујуЕи лица ноказао. Шта више, да се и његовој супрузи госпо^и Љубици у име љеног неунорног рада около женске шкодске младежи у ручним пословима највеПазадовољност ж признање одати мора. ПрисуствујуЕе је саручиимпословима и са материнским понашањем изненадила, у толико више, што је ова прва година њеног правог и јавног рада, почем је од 1 априла т. г. започела. По свршеном иепиту изјави г. председник испита са осталим присуствујућим топлу благодарност како г. учитељу исто и његовој врлој и трудољубивој оупрузи госпо^и Љубици на неуморном делању. За тим узне реч наш врли г. бележникДавид МидоловиП, еаветујуЈш школ. младеж, да се труди како би у моралном и знанственом напретку осветлала не само г. учитољу него и свом роду српском образ, да се и родитељи потпуно с њима поносити могу. По кратком говору подели јим красне н полезне књиге, рекавши сваком ученику и ученици: Ти сн заслужио иди заслужила овај мили дар, јер си се ове године добро показао-ла. А осталу дечицу пажљивим учинио једа се и они у напредак марљивије труде и тако са „збогом" мили гости отиду. Слава учитељу и учитељици, Живели! Београд 28. септембра. Када сам се кренуо из Еарловвца у Београд, ту нађем једног јеромонаха из монастира Раванице (у Фрушкој Гори који обитава) и који је позват од духовне власти из Београда да као бегунац поврати се у мвн. Боговачу. и

као бивши намјестник у истоме мон. да подпише рачуне и тада Ее но жељи одпуст добити од духовне власти да може у Срему остати; упустим се у разговор с њим пространо, и он ми у каФани (код Венеције у Београду) почне приповједати, којим начиномје као бегунацмогао добити танаст. Раваницу (Врдник). Ја сам, вели он, овако радијо : к?,д сам дошао у Карловце, одма сам се пријавио код г. Ј и дао му 30 ®ор. испод руке, тако опет г, Е 15 Фор, и они су ми израдили код Његове Свелости да добијем Раваницу, а иначе не бих могао бити примљен никојим начином. Тако приповедајуЕи он своје окодне препоруке, почне саветовати једног јеромонаха по имену Мелентију, којг иде из крагујевачке нахије са цертивикатом у Фрушку Гору, да тамо том приликом и обстане, и ако жели добити добар манастир у Фрушаој Гори, тако треба да учини као што је он учинио, иначе Ее бити одбијен. Ја онда гледајуЕи таково што, морао еам се чудити, како јетомогуВе да се тако чини у главноме месту Патријаршије? и онда из тога морам извести, да је тргбало и мени то учинити, па не би одраЈен био у Ремету. — Али ја уздајуЕи се у своја добра нрава и сведочанства, која имадем, држао сам да јније потребно мито давати, али ево чуда, — немогоше важити ни добре сведочбе кад је кеса празна, да добијем место у својој драгој постојбини већ овако морам предузети даљно путовање. И тако ово с једне стране могу по казивању поменутог јеромонаха Теофила веровати да је истинито, а с друге пакстране то не могу казатн јер мене је г. Ј световао да писмено молбеницу поднесем Његовој Светости и да Еу добитиманастир и кад би то тако било; он би мене одб^о а не би ме као брата драговољно примио, и савете давао. И по томе не могу бити мла!)и криви, гди глава заповеда,|него је требало из другогместа уверене имати за моје владање, — а то друкчијебити није могло, него да ме је Његова Светлост опредедити хтеда у бољи манастир, и онда би се уверити могда, а не нримити; на одма без узрока пустити, а игумана Евлогија ни на одговор не иозвати. — Ово никако упутно било није него кад ми није могуЕе ухљебије дати се, није ме требало ни примати, јер овако се само деца варају а свестни и паметни људа то не чине. У Путовању 23. септембра 1875. Михаил Раниовић јеромонах.

ведашет&ж.

МОЛИТВА ЈЕДНОГ СУЖНОГ СРБ1НА НА НОВО 1ЕТО 1869. ГОД.

Боже мили е да чудиа гласа ЗИто се оно чују са висина Са висина горња Барадина Ја ли гуја иишти у процепу Ја ли сужањ пвили у тавници, Што м' јакрепи лице нагрђују А гује му испијају крвцу, А кости му љута дроби зима , И.г је писка змаја огњевита Што м' душмани сагорјеше крила Ил' је лелек свилен кадуђера ')

') Овде се не подразуиевају они прости српски калуђери који су по примеру св. Петра ирногорског, Хаџи ђера, Хаџи Рувима и Ха.џи Станојла и осталих мртвих и живих за свој народ Лорили се и сиротовали, а м сада се боре за народ

За земаљским намастерским благом, Што им народ хоће да одузме, Да с' тим диже школе у Србинству Те с науком народ да просвети, А с' просветом слободу утврди, Јер слободом бог се слави само, А просветом слобода се стиче Ил је вриска српскејех матера, Што проклињу мушкога порода, Што с' проклети утробом зачеше И посташе туђе уходице Уходице српства издајице

и раде — него они несретници који у шареним хаљинама са великим платама и приходима у богатим дворовима ништа не радећи и народ заглупљујући дембелишу.