Глас народа

365

Жетва у Америци. По извештају земљеделског друштва у Вашингтону, шенице је ове године доста маае него лане било, али је кукуруз особито добро родио. Ново како се кожа чини. У Манџестру, где сена родину учине 15.000 кожа покушава се са том новином. Неки Француз Монтоазон изумео је неку смесу. Са том смесом кожа се поквасии по томе метне једно сахат и по да се суши и посао тога сва вуна скине се чим се дотакне руком. Онда се кожа мете у воду кречну, те она смеса изађе из коже, кад се неколико пута протре, чему треба 5 минута времена, но томе се осуши и дотера. За сав тај посао не треба ни пуна четир сата. А како се сада ради треба 3 недеље док се кожа учини. Трошак је око овог посла двапут мањи II вуна нимало се непоквари него остане така као да је стрижена, те се и на томе асни. Како се може платно и сукно свако учинити да га што мање влага пробија ? Треба узети два дела стипсе и у 64 дела воде исту разтворити. Потом узети одвојено три дела оловног сирћета и за себе растворити у толико исто воде; обадва овараствора помешати. Од тога добија се талог као прашак. Течност треба пажљиво осудити или пресути у корито; у исто метути тсанину, која се хоћеда направи непробојна од влаге; рукама исту добро изквасити, а после метути да се осуши. Овим би се начином могли амбрели, шатори и т. д. учинити непробојним од влаге. Млеко да се стврдне. Неки Хокер изумео је да

млеко тако згусне као шајт сира. У енглеској су недавно показивали један таки шајт, у коме је била читава цента, који је 4 године и три месеца стајао на ваздуху па се није покварио, него кад се један комад у води растопио добило се за неколико тренутака свеже масло. Да се тице и мишеви расплаше. Да неби тице и мишеви и згЈДија школама вртарским коштице, к©је се саде покопали, све се коштице добро навлаже У суду у коме има минијума (Мниит.) То је таки лек, који неФали. Да кокоши неједу јаја. Узме се јаје па се пробуши те изцеди жуманце и онда успе у њега воде јако ооапрене. Рупа на јајету залепи се гипсом. Еоја се кокош тако једаред опапри та више недирну у јаје, а то исто бива и са псетом. Како у којој земљи држава подпомаже земљеделство. Белгија на једну квадратну миљу даје припомоЕи из држанне касе 1148 $ор. 46 нов. Француска 92 Фор., Виртембершка 78, Фор. Аустрија 108 ф. а Угарска само 8 Фор. 53 нов. Жетва у Романији. У Романији не беше од толико година тако добре жетве. Жито и Кукуруз је особит. Магацини су у Врајли, Галацу и другим варошима нуни, а све се више и више тражи рана. Берба у Француској, Шпанији и Италији, боља је испала него што су се надати могли. Није дакле чудо, ако је и код нас тако јефтино, кад су вина из тих земаља на бољем гласу а ето их много има, те су и појеФтинила и наша свудаистискују.

ДОПИСИ „ГЛАСУ НАРОДА."

У Карловцима 6. новембра. Овде се од недеље бависаборски одбор. Дошди су у одбор владика СтојковиК, др. Јован СуботиЕ, др. МаксимовиИ, др. Касапиновић, јереј ЈовановиЕ одборски »ишкад зр. Михајло Лолжг и прота сомбореки БранковиВ. Одбор је почео радити од понедељника и до недеље Еебитиго тов. До данас је радио одбор ово: Претресао је распру кудске и сенЕанске дрквене општине и ниЈе ништа у томе свршиодо данас, али Ее до недеље јамачно свој суд изреЕи. Пок. ђорре Сервицки основао је за сиромашне а ваљане ђаке штипендију, чија главница сада износи 63.000 ф . а. вр. Те штипендије раздава Ее саборски одбор, и сад је уређено како Ее то иЕи, те је послато министарству да ово даде да ту уредбу потпишуинасљедници нок, Сервицког. Даље је решено да се за онокакоЕе се подедити иметак што је остао иза покојногвдадике Пдатона покуша поравнање са насљедницима, јер по закону одоногшто остане иза вдадике, а он ненареди у тестаменту коме оставља, половина долази родбини владикиној а половина народном Фонду Дру МаксимовиЕу дато је, да он каже шта мисди како би се погодили са родбинем. Што он намисли предаЕе на писмено фишкаду, па Ее овај онда то одбору донети и додати шта ион о томе мисли. У среду 5. о. м. беше избор чиновиика око управе Фондова Изабран је за првог кљиговођу досадаав рачупоиспитач НенаДовиЕ са 7 против 1 гласа. Овај један чујемо да је био јереја ЈовановиЕа. Говори се да је ИенадовиЕ морао изабран бити, јер тога ради седио је десет дана писар комесара Хубера у Еардовцима г. Киш. Још се говори, да је ту номогло познанство, ®умство сродство, пријатељство и т. д. Да би се ипак мало за-

трпао траг, да баш неби НенадовиЕ сам био створила се нова служба, сдужба другог књиговоЈе и за то је место изабран ДеспотовиЕ из Митровице. За актуара изабран је адвокат Мита БранковиЕ из Врањева, а за касира мајор МесаровиЕ бившн азистент народних Фондова. Даље су издаванестипендије и АдамовиЕеву штипендију, којусуњих 29 потражили, добиојеСтева ПоповиЕ из Томашеваца. Раздато је по томе 10 богосдовских стипендија и добили су их: Вељко Вељков и Атапасија ТошиЕ из архидијецезе, Михајило ТаназевиЕ из темишварске, Јован СтанковиЕ из вршачке дијецезе, а из бачке ови. Емид Степанов, Владимир Малетин, Псидор БастиЕ Лука ПоповиЕ Вдадимир ПоповиЕ и Милисав БранковиЕ. За књиговоЈу тражили су се Лаза ТеодоровиЕ из Сентомаша Петар ПетровиЕ чиновник инђијске штедионице; Ст. Ј. ПоповиЕ из Новог Сада, А. ДеспотовиЕ из Митровице, Милета БрадваровиЕ из Беле Цркве, Мита РадосављевиЕ из Пеште, Мојсије МаксимовиЕ из Митровице, Јован Христодулос из Новог Сада. За актуара комнетовали су њих 9. Од важнијих ствари што су у седницама до четвртка претресане и решене ево ово су: Упуство за секретара Фишкала благајника и књиговођу, даље уредба да осим РајиЕевог Фонда имају сносити административне трошкове сви остали и то кдерикални са 50% неприкосновени са 25 проц. а остади 25 процената други саразмерно. Даље решено једа има остати при закључку одборском да се проФесорима на пакрачкој препарандији има дати осим станарине читава плата за проФесора треЕег, кога су замењивали а од које им је пређашња управа народ. Фонда самовољно само једну треКиву из-