Глас народа

366

здала и благајна јепо томе упуБена да ии заостале две треЕине исплати. Још је решено на пријаву патријархову да је за 11.200 ф. а вр. порције, коју су остали дужни пок. патријарх Рајачићи МапшревиК, узапЕена аренда његова, да се протестира и да се дотле аренда као предујам из народних ®онда патријарху под-

мири, док се еквиваленат ив интеркалара, тако се зове владитана кад је умро владика а други није намештен, и заосгавппене Рајачића и МаширевиКа ненанлати. Још нам остаје да јавимо, да је стигао одговор од министра просвете, да се угарски школски з»кон не може на бившу крајину протеВи, то јест да остаје 11 § решкрипта.

шмлнпи. С Е 0 С К И Н А Т А Р 0 Ш (Наставак.)

— Шта је то Ђуко, мани се те жене, ииче му кнез али овај не слуша, него вуче; ја знам шта је ред, она се није уписала на време на сесију, њен Је ред на послетку, ако је славна сесија прими, нејде то тако како ко хоНе; ја знам шта је ред. — Но остави је на миру продера се кнез, заповедајуЕи Ђуки. — Такад већви кажете оставиђује али тоније ред, тонеможена добро изаЕи, јазнам гата је ред. Свећу ја то искијати. Ђука се одмаче гупђајући, алитоако гласно да су сви чули: Ако ћеш ти тако преко реда пуштати, онда ти стој на врати, ја нећу, ја знам шта је ред. Жена остаде на сред собе сва усплахирена: — Но кога ти снашо тужиш.запитађејебележник? — Тужим квочку, господине! — Какву квочку? — Ево ову овде. — Та које још тужио суду квочку? — Та знате, господине, ово није пранаквочка, ово је жена. — Ео је још видио жену с перјем и с кљуном? — То је оно господине, што то није женакошто су жене, то је отровница светска, то је вештица, та је моју сироту децу стаманила и ту поче јецати и клети а квочку стиште за гушу. да је крчати стала. — Од куда ти то знаш, да је то вештица? — Знам ја госиодине, јесте вештица је Ево казаћу вам на ћете и сами видити да јесте. Ноћас се ја иробудим па чујем да се нешто у кујни миче, ја упалим свећу, а оно квочкапод .оџаком,башсе снрема да излети кроз оџак, а ја се бацим на н>у, а нећеш даље морио једна. Знала сам ома ко је, али кадујутру а оно јамачно. Одем онима за кућом да нешто иштем, кад тамо пиште пилићи по авлији, а квочке нема. А ди вам је вештица питам ја комшију Гавру. Каква вештица? Та та што води пилиће, Ђаво би је знао — нема је. Та да нема је, кад сам је јазатворила. Сад ће њој бити црни петак. Неће тајести ничију децу више. Гавра дође нашој кући по квочку, а ја му недадох. Он рече, да ће ме убити ако је закољем јер каже да је то права квочка. А дајеправа квочка одкуд би ноћу у моју кујну дошла. Која ће још квочка оставити пилиће, да иде у комшијнску кућу да ноћи. Ко тојош невиди, да није чистпосао, тај није при себи.

— До душе, рекоше суђаје, и погледаше један другог, — чудно јесте, — На шта ти хоћеш сада? запитаће бележннк жену. — Ја молии, да славна сесија закоље и спали квочку, јер ја несмем, мене ће она зликовац утући а славној сесији не може ништа 4 — Та-онај, сирота жена, изгубила толику децу, па незна ии сама шта да ради — шта је стало за једну квочку, била крива или не, нека је ђука снали, да други пут нејду ноћу у ту|ју кућу. То је заслужила, ма све да није вештица, Шта је само сирота жена страве претрпила кад ју је видила на огњишту, каза кнез. Остале еу!)аје погледаше у натароша. Хтедоше нешто рећи а кад оназише, да је овај развукао уста — ућуташе. Натарош се насмеја и рече: снашо ти много иштеш. Ми не судимо за главу, ти би морала у Пешту тога ради ићи, него најбоље ће бити однеси ти ту квочку њеним пилићама па се немој завађати с комшијом својим ма за што. Квочку је какво псето или тако шта одвијало у твоју кућу још за рана. — Шта, још да ја крвницу кући носим, нек је носи ко хоће, какав сте ви суд, кад неможете ни једној квочци да судити, и ви се још зовете нека власт, страшне ми власти и ту срдито баци квочку: ето вам је кад вам је за њену главу стало, ако она дође у мој сокак, ја јој стојим добра неће се наносити главе. Квочка скочи па на прозор Јука за њом, а она на сто, превали мастило на протокол, загребе суђају једног по носу и да ђука не беше вештак у ватању, кад год је их он са седала скидао, кад су сватови или село какво, можда би славна сесија зло употребила власт, што но веле учинила мисбраух дер амстгевалт, јер би начинила преки суц квочки, тако севећ господа суђаје разгњевиле беху. И ^уку је већ овај посао разљутио, те ће рећи: Та да сам ја суђаја, ја би ту вештицу, што је ову квочку донела закло и спалио, и ту је опсовао трагу женску — гледај ти њи, ни живина нема од њих мира, а да има човек; Јука је одмах иомислио, на своје зло — Пелу,којуникадније друкчије ни звао него: оно мој е зл о.