Гледишта

tako krupna i značajna za teoriju i praksu socijalizma uopšte da ih upravo marksistička nauka mora zaista razrađivati, duboko zahvatati i analizirati. Utoliko pre i više što je i teorijski i praktično već petnaestak godina kod nas razrađivan koncept sam oupravljačkog socijalizma koji, u stvari, označava prevazilaženje svakog monopolizma. Uosta j lom, u svom tekstu nisam izneo u tom pogledu ništa „originalno”, nepoznato i sasvim novo, jer mnoge stvari su već tokom jedne decenije kod nas delom i rečju istaknute u politici vodećrh političkih snaga naše zemlje (počevši od Programa SKJ, preko svih dokumenata i istupanja partijskih i državnih funkcionera); mnogi naši naučnici i publicisti su dodirivali slična ili ista pitanja; u našoj periodici i štampi, tako reći, svakodnevno i neprekidno otkrivaju se i žigošu razne krupnije i sitnije deformacije koje se obeležavaju kao „monopolizam”, i to, pored ostalog „partijski" itd. Doduše, verovatno je da je moja skica neklh negativnih strana partijskog monopolizma data s neuobičajenom otvorenošću, možda prilično plastično, sa naglaskom nekih stvari koje su za neupućene (bilo iz kojih razloga) dobile zvuk ili prizvuk na koji se nisu svikli, pa su tim stvarima počeli pridavati onaj karakter i one dimenzije koji faktički uopšte nisu prisutni u tekstu. U svakom slučaju, čini se da svako iole objektivno i bez ideoloških predubeđenja čitanje i razumevanje članka lako otkriva i njegovu stvarnu sadržinu, osnovne postavke i usmerenost. Međutim, sticajem raznih okolnosti koje nemaju nikakve veze sa člankom, umesto te i takve sadržine izbila je u prvi plan jedna hipoteza o eventualnim budućim oblicima partijskog sistema u socijalizmu, ko zna gde i kada. lako lično malo cenim isticanje hipoteza te vrste, osobito kada se pretvara u svojevrs-> no metafizičko proroštvo i očito formulisanje ideoloških zamisli, činilo mi se da se tako najimpresivnije može naznačiti, teorijski i praktično, složenost problematike, njena dubina, upravo sa naučnog stanovišta, a uzimajući u obzir to da je socijalizam i društveni proces i društveni poredak koji se može i mora afirmisati u obilju različitih oblika, zavisno od uslova koje će imati u budućnosti zemlje i narodi koji se budu razvijali različitim soci J jalističkim putevima. Uostalom, u jednoj svojoj ranijoj raspravi istakao sam sasvim sličnu hipotezu koja je, uzgred rečeno, ostala sasvim neprimećena, odnosno povodom koje se nije digla nikakva ideološka prašina. l ) Naravno, ova hipoteza koja se tiče

i) U svojoj raspravi „Pluralizam u socijalističkoj demokratiji” pođnetoj na Simpozijumu Šocijalistički savez i radni čovek, održanom u Beogradu od 10. do 14. januara 1966. godine (referati i diskusija sa toga Simpozijuma objavljeni su u vidu knjige u izdanju ~Socijalizam” 1966, str. 314; zbog opširnosti te moje rasprave dao sam rezime njenog prvog dela, a ostala tri dela su data integralno), formulisao sam sledeću hipotezu:

152

DR STEVAN VRACAR