Гледишта

tura, b) politika tržišnih stranaka i c) tržišni rezultati. Tržišna stmktura, po mišljenju autora, zavisi od stmkture vlasništva, stepena koncentracije proizvođača i potrošača, vrste robe i stepena diferenciranja proizvoda, uslova ulaska u granu itd. Karakteristika privrede liberalnog, domonopolističkog kapitalizma je slobodnokonkurentska tržišna stmktura (atomiziranost ponude i tražnje, relativno visoka homogenost proizvoda, siobodno seljenje kapitala iz jedne gmpacije u dmgu itd.), dok u monopolistićkoj pnvredi kapitalizma dominira monopolistička tržišna stmktura. Posmatrajući socijalističku robnu privredu, pre svega našu, kroz prizmu faktora koji uslovljavaju tržišnu stmktum, autor zaključuje da je u našoj privredi tržišna stmktura monopolska, ali ne onakva kakva je kapitalistička monopolska struktura. U sklopu ovog odeljka iznesena je i tipologija tržišta, Teorija raspodele i preraspodele dmštvenog proizvoda ima posebno mesto u ekonomskoj teoriji. Autor ističe poznat problem realizacije dmštvenog bruto-proizvoda i svoja razmatranja ilustruje pojednostavljenim primerom, prikazujući izračunavanje ravnotežne cene. Sa četvrtim poglavljem, u razmatranjima o teoriji potražnje, počinje dublji zahvat u analizi tržišta i cena. Čeme posle razmatranja realizacije i raspodele dmštvenog bmto-proizvoda prelazi na analizu tražnje, ilustmjući razmatranja o tražnji i njenoj elastičnosti mnogim grafikonima. Valja posebno istaći autorovo zalaganje za empirijsku analizu tržišnih pojava. U petom odeljku autor prezentira elemente koji konstituišu oblast ponude. Kao za tražnju, tako je za ponudu, interesantna uzajamna usiovljenost ponude i cena, kao i elastičnost ponude. Visini proizvodnih troškova posvećena je posebna pažnja. što se ttće kategorizacije troškova, ona je uglavnom izvršena na tik-

sne i variiabilne. U sklopu ove problematike, pored prosečnih troškova, razmatraju se i granični troškovi ili troškovi poslednjeg sloja. Pošto su u osnovnim crtama izložene sve ili gotovo sve snage koje stoje iza ponude i tražnje i koje su od bitnog značaja za determinisanje veličine cena, ide se u analizi korak dalje i prezentira problematika formiranja cena, međusobna uslovljenost ponude, tražnje i cena, teonja formiranja cena na potpmio konkurentskom tržištu i ograničenom konkurentskom tržištu i uticaj novca na opšti nivo cena. Što se tiče društvene politike cena, F. Ceme ukazuje na nužnost dmštvenog regulisanja i kontrole cena. Politika cena mora da bude sastavni deo ekonomske politike, koja je, pored investicione i spoljno trgovinske politike, najvažnija za brži razvoj jedne privrede. Poslednje poglavlje prvog đeia obrađuje tržišnu poiitiku preduzeća, sa fragmentamim osvrtom na statističke instmmente i metode u analizi tržišta i cena. Utisak je da je dmgi deo studiie, inače, po obimu manji od nrvog, mnogo značajniji, i to iz dva razloga Prvo, zato što analizom teorija tržišta i cena, pre svega teorije gradanskih ekonomista, iako u najelementamijim potezima, autor na jedan izvanredno pojednostavljen način izlaže tako komplikovanu materiju, a đa je istovremeno ne vulgarizuje. Dmgo, što se kritičkim razmatranjem i propuštanjem dostignuća tih teorija kroz raarksistički filter, omogućava potpunija analiza tržišta i cena u savremenim uslovima privređivanja. Imajući pred sobom takav zadatak, autor je svoja istraživanja, što je razumljivo, po čeo analizom teorije granićne korisnosti, odnosno subjek tivne vrednosti koja je bila a i danas je osnova čitave građanske ekonomske teorije. Ističući šta su pisci marginalističkog pravca (J. E. Dupuit,

159