Гледишта

odnose proizvodnje nigde ne definiše u navedenom obliku. On pod proizvodnim odnosima u širem smislu podrazumeva samo one oblike odnosa koji nastaju među Ijudima u ekonomskoj oblasti društvenog života, tako da se ostale forme društvenih odnosa ne tretiraju kao produkcioni odnosi, što je sasvim logično, jer bi se inače izgubila svaka razlika između proizvodnih odnosa kao posebnih društvenih odnosa i ostalih društvenih odnosa. Na drugim mestima, pak, autor poistovećuje produkcione odnose sa svojinom, za koju se kaže da predstavlja njihovu sadržinu, a ne pravni oblik. Na kraju, oni se izjednačavaju i sa društvenom podelom rada kao procesom diferenciranja i specijalizacije ljudskih radova, iako su to dva sasvim različita odnosa i pojma. 3) Na isti način se ne vodi računa o upotrebi pojedinih sinonima, izraza i drugih sredstava naučnog prezentiranja pojedinih problema i pitanja. Raspodela prema radu se uzima kao sinonim za terrain društveno samoupravljanje, da bi se istovremeno tvrdilo „da raspodela čini u krajnjoj liniji osnovni sinonim vlasništva” (str. 44). U analizi raspodele prema radu i odnosa samoupravljanja upotrebljavaju se kao sinonimi plata i lični dohodak, dobit i prihod, čista dobit, čist prihod i čist dohodak, „nagrada prema radu”, „nagrada prema rezultatima rada” i „raspodela prema radu”. Svi ovi i drugi upotrebljeni pojmovi, međutim, ne odražavaju istovetnu sadržinu odnosa raspodele. Najzad, treba dodati da i pored slobode autora da svoiu misao izrazi koristeći se raznim terminima i figurama, karakter rada ipak obavezuje na izvestan način izražavanja. lako je to, svakako, stvar stila, čini se da se izrazi kao što su ~šta služi kao točak zamajac”, „prioritetno u smislu točka zamajca” (str. 135), „ušteda za danas znači slast za sutra”

3 ) ..Društveno-ekonomski odnos (koji ima karakter društvene podele rada, tačnije izražava sadržinu svojinskih odnosa)” (str. 17).

(str. 180), „tu se radi o neravnomernom .krpežu’ privrednog sistema” (str. 213) i rrmo gi drug! teško mogu uskladiti s pretenzijama autora da svo ju knjigu kvalifikuje kao stu di.ju. Uz to, nisu retki slučajevi da se u knjizi naide na nepreciz ne i konfuzne rečenice, pa i čitave delove teksta čije bi značenje verovatno i sam autor, angažujući različite metode i sredstva tumačenia, veoma teško mogao utvrditi, all se na tome nećemo zadržavati. Samo primera radi navodimo jedan autorov stav, koji je, po svemu sudeći, trebalo da bude od izuzetnog značaja: „No mi ovde želimo da se bavimo društvenim odnosima: prvo, sa opšteg (tačnije najopštijeg) stanovišta: drugo, sa gledišta društvenih odnosa koji se, naravno, odražavaju i moraju ilustrovati u posebnim relacijama; i treće, da pokušamo sagledati kako se od tih osnovnih, najbitaijih društvenih odnosa posledično fluktuiraju ostali društveni odnosi u bližim i daljim relacijama u posebnom ili pojedinačnom svog sopstvenog kvaliteta” (str. 11). Treba posebno napomenuti da se prilikom prezentiranja određenih društvenih fenomena u oblasti raspodele i utvrđivanja zakonitosti koje se u njima manifestuju autor služi veoma oskudnim i često nepotpunim podacima. Na primer, u pogledu dinamike porasta stanovništva i sredstava za život u svetu (str. 35), u pogledu učešća radnika u odnosima raspodele u nekim kapitalističkim zemljama (str. 76), u pogledu ocene da su radni kolektivi u našoj zemlji u sistemu raspodele iz 1957. godine raspolagali delom novostvorene vrednosti ~čak i do 85“'«” (str. 108) i dr. U nekim drugim prilikama đaju se uopštene ocene, zaključci i rešenja bez ikakvih podataka, na bazi pojedinačnih, usamljenih slučajeva i primera. Tako se tvrdi „da u Italiji radnici značajno učestvuju u upravljanju” (str. 73), da pojedine privredne organizacije idu u „ćorsokak razvitka i li-

492