Гледишта

kvidarstvo” (str. 131), a da se pri tome ne pruža kvantitativna strana tih pojava. Cena radne snage u kapitalizmu izražava se u najanxnini, ~pa na kraju, i u socijalističkim zemIjama gde postoji centralistički regulisan sistem plata” (str. 197). Postojanje radne snage u nekim socijalističkim zemljama treba dokazati, jer se danas teorijski polazi od pretpostavke da je u socijalizmu njen robni karakter ukinut. Jedna manja zamerka odnosi se na upotrebu priličnog broja citata iz radova drugih autora, mnesto iz postojećih originalnih izvora (vidi str. 24, 161, 183, 186, 205, 208. i 215). 0 procesima i odnosima učešća radnika u samoupravljanju 1 raspodeli prema radu u ne! kim savremenim kapitalističkim zemliama autor u knjizi govori nešto opšimije, dok se ; preko tih pitanja u socijalistii čkim zemljama prelazi prili; čno brzo, olako i površno. Na: ravno, ukoliko se tri napisana [ reda (str. 77) i nekoliko strai nica (str. 83 —86) ne smatraju > dovoljnim za prikaz sadržine ske strane promena koje se I poslednjih godina ostvaniju u rpojedinim socijalističkim zemLljama u Evropi. Na taj način a se stiče utisak kao da su obIlid samostalnosti radnika u ooblasti proizvodnje i raspode>lle u ovim zemljama beznačajnni i sadržinski neizmenjeni u oodnosu na ranije forme. 'INa kraju, ako treba dati opaštu ocenu knjige dra Vladiminra Raškovića „Društveno sanmoupr avl jan j e i raspodela qprema radu u Jugoslaviji”, conda se može red da se na osraovu njene formalne i sadržinIske strane može dobiti samo kbleda, nepotpuna i u nekim islučajevima pogrešna predJtStava o stvamim procesima stsamoupravljanja i odnosima rraspodele prema radu u naloj 3:?emlji i socijalizmu uopšte.

dr dragutin šoškić

miroslav pečujlić

KLASE I SAVREMENO DRUŠTVO - OGLEDI

savremena administracija, beograd, 1967. Pečujlić u svojoj knjdzi razmatra jedno od fokusnih područja sodjalne filozofije i so ciološke analize. To je pitanje osnovnih tipova društvenog grupisanja d, korelativ toga, osnovne podele drustva. U savremenoj sociološkoj misli dominiraju o tom problemu dva u osnovi oprečna shvatanja (i pored nastojanja da se ona ,gzmire” ili „sintetizuju”). To su marksistička teorija klase i teorija socdjalne stratifikacije u svojim razHčitim varijantama, među kojima je naiznačajnija ona koja na teorijskom nivou daje funkcionalističko objašnjenje. Pečujlićeva knjiga razmatra prvenstveno pitanje mesta i uloge društvenih klasa u savremenom društvu. Knjdga se sastoji od tri dela. 1 ) U prvom delu pisac tretira različite teorije pojma društvene klase i da je svoju teorijsku definidju. U drugom delu se razmatra savremeno kapitalističko društvo, posebno primenom njegovog shvatanja koncepta društvene klase kao analitičkog oruđa za istraživanje društvenog sistema. U trećem ddu istim metodom razmatraju se promene u socijalističkom društvu. Dva odeljka poslednjeg dela posvećena su analizd savremenog jugoslovenskog društva. Prvi deo započinje istorijskim i komparativnim pregledom shvatanja o društvenim klasam.a >. društvenoj slojevitosti, eliti i srodmm kategorijama. Shvatanja koja istražuju fenomen društvenog diferenciranja na osnovu jednog elementa Pečujčić naziva paroijalnirn koncepcijama. Paroijalne koncepcije on deli na objektivne i subjeklivne, prema tome da M

‘) Ona je nastala iz jedanaest ranije objavljenih radova, koji su preradeni u komplementarnu celinu, mada ne sistematsko delo.

493