Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 61

| 8 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА 923

разнесене у друге манастире“. Ариље је, дакле, опустело пре 1650, може бити негде течајем ХУ! века. Касније налазимо владике или митрополите свето-савске моравичке епархије у Ужицу. У запису на једном старом рукопису штампаном у Збагташа ХУД 10 спомиње се са годином 1668 кир Рувим митрополит архиљски. Не зна се, где је имао столицу. СО том епархијом су посастављани неки крајеви који су некада били под митрополијом Жичком. Без сумње је из тих спомена иза:пла титула Митрополита архиљских или ужичких, која се иу запису од 1668, сад наведеном, спомиње.

Исти горе поменути стари запис казује нам даље, како је хрисовуљом краља бањскога (то је Милутина) и светога, архијепископа Никодима установљено уза старе свето-савске још седам нових епископија. Између истих у границе садашње Србије падају: браничевска и мачванска. Браничевска је епископија преко Мораве, мачванска, обухвата по своме имену крајеве око Саве и Колубаре. Зна, се, да је ту седео брат Милутинов Драгутин. Исто тако се зна, да су његовом женидбом присаједињени Србији предели Мачве, Срема и Браничева. Његово бављење, за које се зна. да је било у граду Дабрцу (од којега се траг налази у садашњем селу Дебрцу у шабачкој Посавини) могло је бити непосредни повод установљењу те епархије. Али где је била њепа столицаг О томе немамо баш никаква, ни најмањега, знака. И како је стајао Београд; Повод установљењу брапичевске и мачвачске епархије био је у томе, што су српске северне границе помакнуте к Савпи Дунаву. Изашло би онда да би сав простор од Поречких планина, (које су биле граница старом Браничеву) па до Дрине (која је била граница Мачви) био подељен међу мачванску и браничевску епархију. А међу тим зна се, да

' Љ. Ковачевић у Гласнику 56, 242 стр. ит. д.