Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 62

24 БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА б

је у Београду епископска или митрополитска столица једна од најстаријих на овим крајевима, и да се ту налазила б још за времена непосредне владе византијске над овим крајевима у самом почетку средњега века. Позније већ · зна се, да су упоредо стајале и епархија у Београду и епархија у пределима старе Мачве. Голубински узима одрешито, да се с том старом мачванском епархијом не може мешати београдска, али да је при чешћем смењивању српске и угарске власти у овим пределима и мачванска епископска столица престајала, кад би власт српска престајала. Да ли је тако било и са епископском столицом у Београду О томе такође пемамо никаквих података. У Гласнику 56 стр. 104 по запису с једнога јеванђеља, у Хиландару које је издао арх. Нић. Дучић спомиње се 1481 ново освећени београдски митрополит Филотеј. То би могао бити доказ, да се катедра држала и раније. Али како је било са Мачвом наспрам Београдар Или, да јасније искажемо, да ли је уз Браничевску и Мачванску држала се и београдска епархија, и како је ова последња према онима стајала; да ли су то јест у границама међу Поречем и Дрином биле две или три епархије. Увек се готово зна, за два епископа а и данас су на том простору двојица. Да ли су кад била и тројица Оставивши на страну претпоставке о Београду, дало би се претпостављати, да је ново-основана мачванска епископија била или у Дабрцу или у коме околном манастиру. Не може се знати шта је с њом било, кад је после смрти Драгутинове и Милутинове тај крај потпао опет под Угарску. Али пошто је у томе крају од вајкада становништво чисто српско и православно, најближе ћемо бити истини, ако узмемо, да промене државне власти нису утицале на установу црквену.

После ове белешке о установљењу епархије у Мачви, прво место с којим се у пределима старе Мачве везује црквени старешина, јесте Ваљево. На искрај хј шћанске