Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 63

БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА 25

и у почетку турске власти у овим пределима помиње се већ у Ваљеву митрополит. Најстарији који се у вези с ВаЉевом спомиње јесте Теофан митрополит ваљевски, који долази у запису у Гласпику Ш 206—9207. На несрећу тај је запис штампан веома невешто. На стр. 207 у другој врсти у летопису је погрешка. Или мора бити 1450 („ави) зли 1508 („афи). Ово друго ми се чини одсудно гриличније, јер са годином 1530 (која је сигурно наштампана и ујемчена. још и белешком о турском војевању на Беч 1529) спомиње се како је Мехмед спахија из Рудника дао тапију на земљу манастира Вољавче која гласи по ограничењу Михаила Кончиновића првога ктитора и основаоца манастира Вољавче а при јеромонаху Теодосију Кончиновићу игуману вољавачком'. У овако невешта преписивача, као што је онај који је овај запис за штампу преписивао, може се претпоставити да је или у првој врсти стр. 207 метнуо Теодор погрешком место Теодосије, или доле у врсти 9 Теодосије место Тодор, јер је иначе на оба места тај Теодор — Теодосије ли и јеромонах и игуман вољавачки и Кончиновић, члан породице која је подигла задужбину. Тим се изводи да основање манастира, није било много пре од 1530 године, кад се у то доба тапија издавала и кад се рођак или можда брат оснивача у манастиру још као игуман находио. На исто износи и белешка како се Живко Кончиновић, који је припадао племену Михаила Кончиновића, основаоца. Вољавче, у 1551 доселио у Бању, место испод Вољавче. Како је Вољавча у водопађи Јасенице, она је тешко могла припадати старој Мачви, или ваљевској епархији. И то би, дакле, требало објаснити. Исти запис у Гласнику ЏП, стр. 207 спомиње 1551 као црквеног старешину митрополита смедеревскога

' Врсте 7—11 на стр. 207 (озго бројећи) треба читати као један одељак. ·