Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 64

26 БЕДЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

кир Захарију. Запис на једној штампаној књизи спомиње истога Захарију као митрополита, смедеревскога још 1566" Ваљевски дакле митрополит кир Теофан, могао је управљати привремено у пределима смедеревске митрополије, ако је иста, била. обу довела, или по каквом другом случају. Што се у томе запису помињу цар грчки Костантин Мономах и краљ српски Михаил Добросављевић, мора се приписати незнању пишчевом и уносу из некаких хронографа и летописа. То је могао чак и последњи преписивач учинити. Из свега се може узети, да је већ у ХУ веку мачванска епархија настанила се у Ваљеву. Где је преи први пут била и услед каквих је промена дошла у Ваљево не да се докучити.

После тога налазимо спомен о ваљевској епархији у 1715 у једном списку катедара који је припадао јерусалимском патријарху Хрисанту:. Кад су 1717 Аустријачци заузели Србију, у Ваљеву се као владика затекао Доситеј Николић. Митрополит београдски Мојсије Петровић израдио је те су истога, потврдили дворска камера и дворски ратни савет из Беча. У рату 1738—1739 владика се тај уклонио у Карловце. За некакву погрешку био га је митрополит Вићентије Јовановић растригао и обријао, те је умро у крајњој беди и сиротињи. У списку епископских столица владике црногорског Василија од 1754“ ваљевска се епархија не спомиње, него се спомиње само ужичка, а у једном запису који је штампао Ђ. Даничић (Кад 1, 183) спомиње се 1759 као ваљевски и ужички митрополит Митрофан. Исти Митрофан као ужички митрополит гласао је

' В. С. Караџић, Примери српско-словенскога језика. Беч 1857, стр. 11.

2 Голубинскаи, Кр. очеркђ, 490—491. 3 Гласник УП, 85. 4 Голубински, на истом месту.