Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 65

„БЕЛЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА 97

1766 за сједињење пећске патријаршије са цариградском". Онда када се по горњој белешци о Доситеју Николићу владици ваљевском из 1717 — 1738 исти налазио у Ваљеву као владика, у Ферману којим је султан Махмуд 1731 потврдио српскога патријарха Арсенија ТУ, спомиње се и Ужице међу именима места, у којима живе »ђаури, попови, калуђери, владике и митрополити.- Кад се 1737 обновио рат међу Аустријом и Турском, патријарх Арсеније ТУ пође с многим народом у Аустрију. Тада је с њим пошао и владика ужичко-ахиљски Алексије Андрејевић.3 Све дотле се, дакле, држала подвојеност ужичке од ваљевске епархије. Са, одласком Доситеја Николића у 1738: као да се ваљевска, (мачванска) епархија коначно саставила ба. ужичком (моравичком). Јер Митрофан, који је гласао за упражњење пећскога патријаршког престола, већ је био митрополит ваљевски и ужички. Што ми овде употребљавамо час име епископа, час митрополита не треба, никога да смете. Патријаршија цариградска није се са тим титулама много цењкала. Ко је год био или частољубивији, или је имао епископску столицу у већем месту или у знатнијем пределу — тражио је и добијао титулу митрополита. |

Из године "1786 имамо у Гласнику П, 205 писмо једно »дано из наше митрополије Ваљевске,“ којему се на врху чита као име и титула: »Јоакимљ, божјео милост!о православни митрополитђ валћвски, ужички, при том же ексархљ всел Иллирики«. У записима, које је Љ. Ковачевић објавио у фампаша Х, има на стр. 258 те књиге у једноме запису од 1782 спомен некога архијерсја од попа

' Гласник УШ, 174 — И. С. Јастребов, Подаци за историју српске цркве. Београд 1879, стр. 4.

2 Гласник Х!, 181. 3 Годинњица УШ, 308.