Годишњица Николе Чупића, 01. 01. 1887., стр. 66

98 БЕДЕШКЕ К ИСТОРИЈИ ШАПЦА

Вукашина Арсенијевића којега је исти запопио. Запис је на зиду манастира Жиче. Држим, да је то исти са горе поменутим из писма у Гласнику. У истој књизи Гласника, у једном запису од 1787 спомиње се још један пут. Изгледа да се периода ваљевских митрополита не претрже од 1739, кад су Турци Србију од Аустријанаца, повратили, па до 1788, кад се међу Турском, Аустријом и Русијом на ново рат започео. Од 6 Јуна 1793 има од истога ваљевског митрополита Јоакима Синђелија дата проти Матији Ненадовићу. Наслов је онаки као што је горе назначен (Гласник ХХ, 132).

После рата од 1788—1790, који се закључио свипш-– товским миром на крају Јула 1791 видимо по записима, које је Ђ. Даничић у Нади ! штампао, да је митрдполита ужичко-ваљевског Јоакима заступио владика Данил и да се исти из Ваљева у Шабац преселио. Један запис од 1794 (Кад Г, 187) помиње владику шабачкога Данила, који се у истој књизи, на стр. 188, у другом запису помиње при 1797 години. Епископска столица епископа и митрополита ваљевско-ужичких преместила се, дакле, у Шабац 1793—1794 године.

/. И први српски устанак на Турке затекао је исту епископску столицу у Шапцу. Из писама, у Архиву Српског Ученог Друштва ово се могло дознати о епископској сто– лици шабачкој за време ратовања. Дана 25 Маја 1804 јављено је из Земуна у Карловце митрополиту Стратимировићу да се »0оба епископа, Белградски и шабачки, у Земуну находе, и може бити да ће сутра са сервијанским старешинама састати сеи о благостању целе Сервије делати«. Дана 15 Јуна 1804 писано је из Кленка истоме митрополиту Стратимировићу у Карловце, како Срби мало верују београдском митрополиту за то што је Грк, а за шабачкога (Антима) напомиње, да је прешао преко и да су му српске старешине заповедиле да иде у логор код