Годишњица Николе Чупића

ХУ

После говора о рукописима уже и шире редакције јустинијанових закона, писац из књиге Зигелове узаконикђ Стефана Душана 1. вапускђ«“ преписује јустинијанове законе по рукопису призренском, наводећи, да је Даничић за исти рукопис рекао, да је, ако не старији од Ходошког, а оно њему сувремен. Уз то он саопштава паралеле из грчких извора, колико их је и како Хубе изнашао. Ту дакле писац не саопштава ништа ново, но подноси преписе и дела, која су већ печатана.

Пошто је писац исписао у 33 закона рукопис призренски напомиње, да је у примедбама. дао паралеле, одредбама наше збирке, које је на брзу руку нашао у закону градском; и спомиње, да се ове врсте закони налазе љ»у свима источно православним земљама“. На завршетку говора о рукописима вели писац »наша збирка је превод већ. какве створене компилације на грчком, или највише извод из две до три такве — мишљење, које је о те врсте законима од надлежних писаца раније исказано.

После тога писац од речи до речи каже љ»пре но што пређемо на главно питање наше расправе, од каквог је уалива ова збирка, право византијско у одште, била на наше старо право, нужно је да се запитамо најпре, шта је у опште то византијско право.“ Писац вели, да му за одговор не треба много размишљања; али он ипак на то питање не даје одговора; но говори, како се римско · царство распало на западно и источно; па су на западну половину навалили германско-романски (2) народи (романски народи на римску државу !!) који су примили веру из Рима, па хтевши да се сматрају за наследнике римских царева, ревносно заступаше папу у Риму, и усвојише помоћу свештенства, најпре канонско !! и после целокупно римско право и т. д. Друкчије је— наставља, писац — ишао ток догађаја на истоку; јер су словенска племена населили европски део византијског царства, па су задобили