Годишњица Николе Чупића

160 КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ

пеле на престо, и захвална Теба била је цела твоја. Ах како се изменило то славно име; пропале су и врлине твоје и слава твоја“.

Од других трагедија Софоклових, код чових народа највише су цењене „Електра» и Антигона. Причу о Електри и њеном брату Оресту како су убили своју мајку Клитемнестру да освете оца Агамемнона обрадио је и Есхил у једној трагедији. Надмашност Софоклове уметности види се најбоље кад се његов комад упореди с Есхиловим. У »„Антигони«“ описана је љубав сестринска за брата. Антигона жртвује себе да сахрани тело свог несрећног брата Полиника који је пао у борби противу Тебе и свог брата Етеокла; тело је његово по наредби узурпатора престола тебског Креона имало да остане непогребено. Стари су Јелини сматрали за највеће зло ако тело мртвог човека остане несахрањено. У светској књижевности нема спева у ком је сестринска љубав тако нежна и тако идеална као у Антигони СоФокловој.

Ту трагедију Софоклову имамо на нашем језику од пок. Папакостопула, и она би требала да замени многу књигу у рукама наше чељади.

Еврипид је показао јачину уметности особено у описивању љубави у њеним нежним облицима као и у страховитим ерупцијама. Он није имао талента за описивање прилика и призора страшне природе и узвишене лепоте. Аристотело га назива у својој „Поетици“ најтрагичнијим песником, јер је он уређењем радње трагичке умео боље но и један други песник освајати непомућено осећање жалости и за то га је публика особито волела. Он је био врло популаран у маси народа. Морал је његових трагедија увек чист и леп, а језик му је сладак, стих хармоничан. Од његових трагедија код нових народа а и код Римљана су највише цењене: Медеа, Хиполит, Ифигенија у Аулиди, Ифигенија на Таурису, Андромаха, Ал-