Годишњица Николе Чупића

КОЗЕРИЈЕ ИЗ КЊИЖЕВНЕ ЕСТЕТИКЕ 361 кеста. Нико од старих песника није толико подражаван у новој Еврипи колико Еврипид. Францески трагичари Корнел и Расин, налазили су често инспирације у делима његовим, и зајмили с градивом драмским многе лепоте његових трагедија. Од тих трагедија, које наведох најлепше је уметничко дело Медеа. Медеа је ћерка краља из Колхиде. Она се заљубила у Јасона кад је у ту земљу долазио с друштвом аргонаутским за златно руно. Једино њеном љубављу и помоћу успео је он да сврши посао ради ког је дошао, и да прође кроз све замке какве су му у Колхиди стављане, и све опасности какве је на путу при повратку сретао. СО њим је побегла и Медеа, и после дугог лутања на путу настанили су се у Коринту. Овде је Јасон, заборављајући све шта јој дугује, напушта, и намерава узети за жену ћерку краља Креона; а овај прогони Медеу са њена два сина из своје државе. Предмет су ове трагедије, опаке последице неверности Јасонове. Медеа је тип на који је песник концентрисао сву јачину свог ђенија и уметности. Она, ћерка једног силног краља, лепа, образована, богата у свим врлинама какве увек красе добру жену и верну љубу; она која Јасона љуби; која је за њ побегла од њених родитеља; која је издала своју отаџбину, која је његову главу толико пута од пропасти спасла, налази се остсвљена, увређена, прогнана с децом док се он, неверник, спрема да светкује нову свадбу. Љубав толико увређена и понижена није могла остати а да не постане страшна у тој увреди и понижењу. Медеа је смислила грозну освету, и да изврши то дело, она је знала у души својој увређеној наћи довољно снаге да прикрије од света па и од Јасона оно што намерава. Чинила је се да се с ресињацијом одаје својој судбини, и "кад се с неверним мужем састала корила га је жестоко али достојанствено. Помирила се је привидно и с Креоном па

“