Годишњица Николе Чупића

| ~)

7 0 ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАР

за расправу питања; „где су се почеле штампати књиге новије српске књижевности 7.“

У истом је г. Стојан описао прво штампан Буквар 1797 у епископији римничкој с насловом: „Первов вченје отрокемђ .... повелђнемђ .... Метсва Петровича, Православнаге Архјепископа и Митрополита Белиграда....“, а за тим с истим насловом и на истом месту штампан Буквар 1734 повелђћшемљ Виквнтја Јоанновича, православнаго архјепископа и митрополита бћлградскаге ....“.

За та два буквара г. Стојан рече, да су они само копије оних руских буквара, што је Максим Суваров донео из Русије.

На крају свога чланка, рече г. Стојан ово:

„Из свега овога дакле можемо извести ове ресултате као поуздане за литерарну нашу историју:

Стари србуљски начин читања, писања и штампања, траје узимљући за границу један пресудан политички догађај, до пожаревачког мира, до 1718 године;

у време после тога мира затекао се наш народ у толико повољним политичким приликама, да је могао почети јавну уређену наставу и обновити неке просветне и црквене установе;

тим поводом почеше се најпре у Београду, пану осталим местима српским, дизати школе, и у овим школама поче се најпре предавати, и кроз њих утврђивати иу нас руско-словенско читање старога црквено-словенског језика;

средиште овоме настојању од !718—1739 био је и остао Београд; тек после дужег прекида посао се овај наставио у Карловцима.

Ради овога, не могавши доћи до своје штампарије у Београду, Срби су се служили римничком штампаријом у Малој Влашкој, и у тој су штампарији, колико до сад знамо, 'птампали ове књиге: