Годишњица Николе Чупића

О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ 204 а. 1722—1727 прво издање Буквара. За 1718—1721 узимам да су били довољни они буквари, који су из Русије донесени;

6. 1727 друго издање Буквара;

в. 1734 треће издање буквара.

Може се замишљати, да је било међу другими трећим а и после трећега још које издање буквара.

Како из другог издања Буквара видимо, приправљала се за штампу пространа књига тумачења катихизиса за учитеље и свештенство.“

Но већина ових г. Стојанових ресултата не само што није поуздана, но са свим је погрешна, као што се може видети из овога што иде.

По тврдњи г. Стојана, изгледа, као да је прве букваре из Русије донео Максим Суваров 1718, а до те је погрешне тврдње г. Стојан дошао на основу речи г. Николе Ђ. Вукићевића, у чланку: „Сраске школе у ХУШ веку“ (Први извештај о јавном учитељско-приправничком

"заводу српском у Сомбору. Сомбор 1863), који у њему

“

рече : „како је 1718, исте које је закључен пожаревачки мир, народ наш изабрао Мојсија Петровића „великог љубитеља школе и науке“ за митрополита Орбије и доњем Срему (да те године није наш народ изабрао Мојсија за митрополита, о томе ће бити говора на другом месту, где ћу показати: којим је начином и како је он дошао до митрополије). Митрополит овај завео је био у Београду у своме двору велику славенску школу, у којој се најпре учили младићи наши садашњем изговору црквенославенскога језика, који је с књигама из руске печатње у цркве наше у место негдашњег србуљског или српскославенског језика мало по мало примљен.

Митрополит Петровић позове из Русије учитеља, Максима Суварова, који донесе са собом 400 Буквзрова и 100 славенских граматика.