Годишњица Николе Чупића

212 О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ

Године 1723 камарални директор у Банату барон Каланек, који је себе „краљевским судцем рацкога народа“ називао, изда у име правителства наредбу, да се по градовима, варошима и селима српске школе завести имају.“

Из речи г. Вукићевића не види се јасно, које је године митрополит Мојсије позвао из Русије Суварова, но само се то види, да је то морало бити пре 1723 године.

Г. Стојан узе као извесно, да је то било 1718 г., те на основу том и рече: „узимам да су за 1718—1721 били довољни они буквари, који су из Русије донесени.“

Да пак прве букваре Максим Суваров из Русије не само није донео 1718, но ни између 17183—1723, но да је њих оданде донео изасланик митрополита Мојсија Владул Малаеско, секретар митрополитов, и то тек у другој половини 1724 године, види се из овога што иде.

2. Јуна 1724. г. донео је руски правитељствујући синод оваки закључак: „По указу Его Импер. Величества, сватђипли Правителствуоши Синодђ, по доношенио обрфтавошагосл вђљ Москвћ сербскаго Архтепископа, посланника |т. ј. Владула Малаеска) приговорили согласно, вђ онуо Сербекуго земло дла учена дћтен славенскаго и латинскаго нзшковђ отправитђ учителемђ обрљђтавошагосл при синодћ переводчика Максима Суварова; а дли обучеша Елиногреческаго азмка, учителл искатђ †Сербли, и даватђ тому учитело и оному Суварову повелгодно, по состолвшемусл февралл 5 дна сего года 1794 иманному Его Импер. Величества указу, по 300 рубленљ человђку, и дла обучена поманутихљ дфтен датђ ему посланнику печатанџе четире ста букварен, до сто грамматикђ.“ |П, к. Жипле и славнма дђћла Государа Императора Петра Великаго ... . Вђљ Венеши 1772 стр. 330, коју је књигу, као што сам у 10 бр. Јавора 1887 доказао, написао Захарије Орфелин).