Годишњица Николе Чупића

О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ 213

Из овога се дакле са свим јасно види, да је тек 2 Јуна 1724 руски синод одредио Максима Суварова, дотадашњег преводчика синодског, да иде у Србију за учитеља славенског и латинског језика, и да је тога дана закључио, да даде посланику митрополита Мојсија Владулу Малаеску, који се у Русији још од 1721 г. бавио, као што се види на стр. 329 поменуте Орфелинове књиге, 400 буквара и 100 граматика;

Како је у Србији још 1733 постојало само три српске школе и тоу Београду, Гроцкој и Пожаревцу (Гласник 56 у чланку: „Извештај Максима Радковићај; како митрополит Мојсије у свом тестаменту од 26 јула 1730 („ Беседа“ лист црквени за 1868 бр: 6.) рече, да је завео у Београду школу за славенски језик и грчку школу, а о другим таквим школама не рече ни речце; како је све до 11 марта 1726 београдска митрополија била самостална засебна митрополија и тек је тада иако привремено саједињена била са карловачком митрополијом у једну митрополију : то су до 1726 били довољни оних 400 буквара донесених из Русије, и 1726 митрополит Мојсије нрви пут печатао исти буквар у епископији римничкој у малој Влашкој, и то с једне стране на руско-словенском, а с друге на румунском језику (Летопис 120 к. стр. 205.)

За ово издање г. Стојан није знао, јер да је митрополит Мојсије 1726 печатао поменути буквар и додао и румунски превод, то је 1879 објавио покојни Ђорђе Рајковић у реченом Летопису, дакле после изласка, г. Стојановог чланка.

Митрополит Мојсије је поменути буквар за то и на румунском језику печатао, што је у то време он био митрополит и над малом Влашком. |

У Римнику је Антим Иверенулу, владика римнички 1705 основао штампарију, а Србима у Србији (од

ГОДИШЊИЦА ХШ 18

,

7 ПИ та а“

оне рачва.“ аи

меч

ува

броји од и. си

браним вареаћноајви си ненатииињира

РВ рит

мо с иљиње аду