Годишњица Николе Чупића

986 О ПРВОМ ШТАМПАНОМ СЛОВЕНСКОМ БУКВАРУ

Да је био потпун онај московски буквар, што га је г. Стојану мој брат Иларијон 1877. у карловачкој народној библиотеци показао, и који је штампан 1740., увидео би да се и у њему онај став: „Аце же кто ит. д.4, налази, као што се налазио и у издању од 1734.

У „будимским споменицима“ 1, стр. 302. налази се, како је 18. марта 1742. Петар Димић, биров будимски, из патријаршеске библиотеке узео буквар рибнички (римничкиј, — који је, као што видесмо, штампан 1726. 1727. џм 1734. — за 34 крајцаре.

О опистом овде Орфелиновом славенском буквару писао је и г. Стеван Д. Поповић у чланку; »„Букварска методика у Срба“ (Гласник 38.) стр. 6—15.

И г. Поповић држи на основу библиографије г. Стојанове, да је он штампан први пут 17:6.

Из напред реченог видесмо, да је, како г. Вукићевић тако и г. Новаковић, пегрешио у времену, кад је Максим Суваров дошао из Русије у Србију и кад су први буквари донесени из Русије. |

Но треба знати, да у томе нису само они погре шили, но да је у томе погрешио и сам учени архимандрит Јован Рајић и то још већма но њих двојица.

Архимандрит Рајић у „Историји катихизиса» на стр. 20. и 51. (издање браће Јовановића у 95. свесци „Народне библиотеке“ рече: „А по смрти архијепископа и митрополита београдскога (јер је архијепископија тада у БеБеограду била) Вићентија Поповића, названога Немога, избором и жребијем получи жезло правленија духовнаго Мојсеј Петровић. Но ни у време архијепископствовања његовога не видимо, да је катихизам имао каква успеха, нити је могао имати, јер у народу још су се находиле крушкове даске, које су служиле место књига, за обучавање у малом и слабом читању. Коме је Бог и природа дала добро памствовање, тај је из оних дашчица