Годишњица Николе Чупића

ДРУЈОЉЈЕЋЉАЉАА о ЉАЧААЧАНО ЈЕЛ КА 307 да ЗА 6Х] АСАЉАЊаА кај МА УМиА ] АЧИВЉААА А 7 Ј = 9

који је ишао вардарском долином кроз Скопље на север, несумњиво је, да је трговина Скопља била већином на ту страну окренута, и да је он још из рана имао јаке трговачке везе са Солуном. Ну ма колико да је у њему била јако развијена трговина, опет се може рећи, да је Скопље у то време изостајало иза Новог Брда, Призрена и Рудника. По једном споменику из 1369. године види се да је у то време у Скопљу боравила дубровачка колонија. Неки челник Милош јавља Дубровнику, да је у Скопљу продао Милићу Хранисалићу Дубровчанину виноград. Ту продају извршио је пред сведоцима Дубровчанима и Србима иветом Журговићем, Њиветом Пуцићем, Жоретом Црним, Прибојем Кртешићем, Живком Мимилотићем, Брајаном Варељевићем, Богданом Петровићем, Призрењанином, Богославом Хранојевићем, Доброславом Николићем, Радојем, златаром, Дубровчанином и Рађеном Богојевићем, Дубровчанином. Као што се из имена види, већина беху Дубровчани, који су без сумње били стално настањени у Свопљу. Међу њима видимо и једног златара, који је ту свој занат радио. Тек у ХУГТ. и ХУП. столећу Скопље постаје за Дубровчане оно, што је раније било Ново Брдо.: Налазећи се на поменутом друму из Ст. Србије у Македонију морало је бити као гранично место одвећ важно. А да је трговачки промет овим друмом у то време био велики може се закључити и по томе, што су се и сами Млечићи обраћали скопљанским пашама односно својих поданика, који су преко Арбаније и Старе Србије кроз Скопље путовали трговачким пословима у Солун и Цариград.

Један млетачки путник од 1559. год. описује Скопље овако: „Скопље је велика варош; нешто на равници, а нешто на депом брежуљку и броји 28.000 кућа. Куће су по тамошњем начину саграђене од земље, али су доста добре. Има четири врло лепе џамије, покривене оловом са више кубета. Кроз варош тече река, која се зове Вар-