Годишњица Николе Чупића

дар, доста је ведика, јер се у њу уливају воде са разних страна, У вароши се налази много кордована, који чине главну трговину ове вароши. Има доста и воска, који се пребо Леша извози у Анкону а и у Млетке. У вароши има доста Јевреја а од Хришћана ту живе само „Дубровчани, који су, покуповавши врло јевтино земље, насадили многе винограде и вином тргују."

Други доцнији путник, др. Едуард Браун, из год. 1669., пише о Скопљу ово: „Варош је на равници и на брежуљцима. Ту је била најпре епископска а после архијепископска стодица; то је сад лепо и многољудно место. Сад у њој има. седам стотина кожара који чине коже и то раде у дугачким и великим коритима и тако приправљају изврсну кожу, која се извози и на страну. Овде има леп безистан, који је одовом нокривен; има више улица покривених даскама и више лепих тргова у вароши и изван вароши, окићених дрвећем и прекрасним брежуљцима и долинама. У Скопљу имају многе џамије. Најлешша је на једном брежуљку са широким тремом напред, који се држи на четири мраморна стуба. Близу ње стоји кула од дрвета, на којој је сахат и звоно одакле се има врао леп поглед на варош. Има и један свод, који изгледа старински, испод кога протиче један поток; мало изван вароши налази се врло величанствен водовод од камена, на неких две стотине сводова с једног брега на други преко долине. То је прекрасна старина, која велики украс чини овој вароши.“

О безистану, који горе помиње Едвард Браун (Вгочп), говори и Лежан, познати Француски путник из друге половине овог века. Он веди да је на стубовима и зидовима тога здања могао лепо распознати уписана имена . дубровачких трговаца, који су ту имали своје канцеларије.з Год. 1689. спали Скопље аустријска војска. Од близу 12.000 кућа, небих 40 Џамија и 8 великих трговачких

1 5еаппе, ХХ. 258. 2 Едпагда Вгохпв М. [. Зећг депку ге пипа Зопдегђаге