Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 371

РЕЦЕНСЕНТИМА [8 ГОДИНЕ 1821.

далђ доћи, нег цревеним за 50, писао. „АЛ србекли езв нема доволБно речи.“ ко каже Кон и с све избропог Вука Сет! Види ћете. Сваки народ у свом езнку толико речи има, колико му за сватдашнћ мвсли и%тове треба. Како се у овнма далћ макне, и оне се из коренова своц мложе. Богатство езмка народног по онем мтослима, ков когод помоћу туђег, већ обрађеног, взмка добме, мерити не треба. „Србин без славенски речи не може писати, дакле нек узме славенскаи езнк.“ Та прво, бе 6 славенскји корени! езни> Црквене» ко ће ти то од други Славена допуститиј Не слушав они старца Добровеког. Све су даалектп, Тт. е. ћери или гране, а мати се права или стабло не зна. Камо грчки пзалекта, атмческог, еолјческог, дортческог, лонтческог мати 2 То е прво. Друго во важе, да Србин без славенски речи, т. 6. без свога дзалекта, србски писати може То бм толико било, колико да бб ко рекао, може се талтански и француски писати без латтноки речи, или ова два #надода без лалтискн речи не могу писати, дакле нек узму ован езвЕ ! Србин мора славенским, ал по свом дталекту обрнутнм, речма писати. Тако ће п говорити и писати: краева, а не краев, пастира, а не пастетрећ, моди, а не моден, славне, а не славних, пов, а не повт. и Т.Д. _Ал зашто кваре оне речи, кон кроме корена нрјовог, у свом дталекту немадо 2“ Н. п. велелћше, велелеше, благоволенје, благоволенћ, пзображенје, пзображенф, просвђшенје, просвећенје, продолжене, продужен1е п т. д. „Ово е ружно.“ И миелим требало ббр, да све оне речи славенске, ков народ србекзи по свом дталекту нје обрнуо, мвгр ил нензменфне оставимо, а да и само србски менамо, ил да им, ако се може по аналоти, србсели кран дамо. Н. п. изобразте, као безобразте, просвета, ер просвећенје нит в србски, нит славенски, као што небкг рођество, место роедество, ни едно ни друго бело: продуж или (другом речто) наставак, као дуж саставак. Но мало речи има, где бм Србин ово чиишти морао. Нек само мисли за народ буде, пак ће се и речи у нђтовом дјалекту наћи. А зар бм црквенни дталект, кад 66 га узети могли , за све ствари, ков бе Србин дмалектом своим именовати морао, речи имао Изиђи само из древе ин низ високи наука, и макнисе с ним до маћстора и занатли, до художника и лекара, до трговаца и купада, до вртара и виноградара, до орача, до пастира, до редуша, пак ћеш видити, како ћеш се у чуду наћи, и млоге друге дталекте славенске,п туђе езике у помоћ звати.

Ове последнф распре ради, кол бв, кад бн свавли, кон може, право судити тео, одма престати морала, Тошт гдекои списателђи наши србсвом внљижеству штету чине, ил славенски пишући ил склонђиза,| спрете, и сачинђфије славенско у србекти езмк мешалоћи, и тако трећти некти езвте правећи, од кога ништа гаднје бмти не може. Кон славенски пишу, ако кнљижество србско п не помажу, опет оншм, кон славенски знало, доста ползуло, ал не сви, него само они, кон исправно, лсно и чисто пишу. да пример онб, кон овако не пишу, нек буде само почетак преведене оде Ораштеве у додатку к нумери 15. србски новина :

Лучше будеши Лаелије жити, Ни всегда искли весоков плБти, Ни бујро ббжа ближатиси водну Е брегу негодну.

ЈЕ:Т бо –

170