Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 377
РЕЦЕНСЕНТИМА ИЗ ГОДИНЕ 1821, 1
који Њемачки језик тако знаду, као ови Фрушкогорски башчовани Сриски). — Они кажу, да нам је природа дала сузе, да се разликујемо од остали животиња. А уз то треба да наду п то, да је природа дала човеку и смије за разлику од други животиња ; за то мислим, да се сваки човек може слободно насмијати, кад ове њиове ријечи прочита : „Имамо мн сваки себи саставлбну Граматику, и ми бм ради бнли, свЕту показати; ал Бук нам е читателђ и ученике поплашто и са нђговом оторчто, пак зато морамо у крао сбдити с' миром, док се мало жубор онаћ неуталожи.“ — Ако сам ја с рђавом граматиком читатеље поплашио и огорчио, нека и они с бољом ослободе и ублаже: њиове ће добре граматике сад највећу чест и цијену добити кад се успореде према мојој рђавој: лијеп је дан најмилији послије ружнога. Или може бити да они мисле (као што се из ови њпови ријечи показује), да читатељи сами не знаду ни што је добра. ни што је рђава граматика ' — Али да они имају своје граматике, то се види и из овога одговора; зашто је написан врло једнако и правилно, н. п. Сербљи, Србљи; мрзиш. мрзим; да ће, неће; овдћ, гди; у Срђму, време; размисли, мислимо; нашо, казо, мо, налтисо, знао, нагао; критикати, замећати п Т. д.
ТУ. (БЛАТОЈА ШТИПКАЛОВИЋА) „Неколико речи за стара од седамдесет година“ (у додатку ко ч. 25. н. б.).
Познато је из |додатка 6 ч. 18. н. (., да је Стасоја Мирољубића, старца од седамдесет година било „Неколико ријечи за Српске дикоје списатеље.“ Ово је старац Опасоје писао Ерцеговачким нарјечијем, а потписује се у Бачкој. Штипкаловићу је најпротивније, што старац Спасоје пише Ерцеговачким нарјечијем, па зато штипа не само њега и мејне, нето и Ерцеговце и све остале Србље, који Ерцеговачвим нарјечијем говоре, н. п. нијесте, прије, дијете пи т. д. Он доказује, да Ерцеговци нијесу Орби говорећи: „Не раввлачи езнЕ, као да су ти уста већа, него у свио други Србалл. Иди у Ерцеговину, где таке вилице, као што су твов, имало.“ Ја Штипкаловићу на ово не знам шта друго казати, него да је он трава будала ш погани игрод народа, свога (вашто не сумљам да је наопако Орбин). Ја мислим (као што сам, чини ми се, и прије неђе говорио), да Србаља нема мање, који говоре Ерцеговачким нарјечијем, него оније, који
с