Грађа за српску историју нашег времена и животи најзнатнијих поглавица овога времена, стр. 382

185 РЕЦЕНСЕНТИМА ИЗ ГОДИНЕ 1821.

Платона и Аристотела ; какогођ и штатистика, од Орбије касод Француске или Талијанске.

12 9) Ако књижевници и каку власт у језику имају, ја Мислим да ту имају, да у граматическим предметима, који су код народа неопредјељени, изберу оно, што је правилније. Курјаци (мјесто Курјакова) може се ђешто чути, али је Курјакова млого обичније (тако и народу љепше и правилније). А копча мјесто копчи још је необичније. Виноградова ја, заиста до данас нијесам чуо, а може бити да није ни Куцкало,. него по својој граматици мисли да би тако могло бити, зашто и додаје „као градова.“ Да Кудцкало не каже, да се спрезање у народу никад не мијења, него да остаје до вијека једнако, ја би му казао, да је држу. говору, молу, раду (мјесто држе, говоре, моле, раде) постало од скора, како је народ своје књиге и књижевнике добио; али по његовој лођици и граматици тако су Срби говорили још и прије Кирила и Методија (а што у Србији ни данас не говоре, ваља. да је све пренијето преко Саве и преко Дунава ' Куцкаловој лођици може поднијети). — А да није могуће у изведеној ријечи писати све оне гласове, који се у коријену њеном чују, то је требало Куцкало да каже; зашто, н. п. онда би се морало писати обвлак (мјесто облак), обвојак (Мјесто 060јак), обвућа (мјесто обућа) п т. д. Па кад би се писали сви онџш гласови, онда би се морали писати и само онџ. а не други, н. п. данасњи (а не данашњи), посљем (а не пошљем), кнег (а не кнез), мазем (а не мажем), Боге (а не

1 Боже), јунаке (а) не јуначе), јунаки (а не јунаци) и т. д. По овом правилу требало би пи у Олавенскоме и у Руском језику млого којешта поправити, н. п. требало би писати бчела (од бучати — а не пчела), носдра (а не ноздра), сбирао (а не збирао), розсаднико (а не росаднико), розсолљ (а не росолљ), позлатењљ (а не позлашено), роденљ (а не рожденљ), очистенљ (а не очиценљ) и т. д. Млоги наши такови старци вичу, да треба писати по Етимологији, да се коријен ријечи познаје, а ни један не ће да напише што о том, и да нам покаже што је ушраво Етимологија, п колико се може по њој писати. Зашто како се стане говорити: „промјењује се х на 4 и на ч; г нажина з; с нас пи на ш; т на и на ћ; на једном се мјесту избаци в, а на другом уметне ж“ ит. д.; како се, велим, тако стане говорити, онда у цијелој Етимологији народни говор постаје господар и судија. —