Дабро-босански Источник

Вр.7.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 99.

иоштење, чиетота и друге христјанеке врлпне цабљудавају; гдје видиш да млађн елутпа и иоштује етарпјега, а овај чува, свјетује н на свако добро дјело упућује млађега; гдје чујеш ернске гусле п пјесму о Милошу п Марку, — ту још боље утврди и нохвали. А ако гдје најпђеш да, влада: мржња, нееиоразум и неслога; сумња о нечем што је добро; раскошност н расииање; нерад и љеност; немар н небрига за наиретком и врлииама; одвратност од цркве, школе, народности итд. а нагињање нропастп било моралној било матерпјалној — тад ту небуди еиор и страшљив на мане прстом упрнјети, те на зле н опаке посљеднце унозоритп, наставитп п иосавјетоватп. — Ја сам увјерен да ће те еваки коме још враие нијесу мозак иопиле свесрдио нослушатп. Па куд ћеш тражитн боље награде? Пебудемо ли ми свештенпци, учитељп п свјеснији људп училп, исирављалн, оиомпн,али и сами на пут ирпмјером показивали; небудемо ли се сами челичили; небудемо лп благо наше — наше народне обнчаје, пјесмен друге особпненеговалн ичувалп, недајући да се други тнјем нашим красннм перјем п цвпјећем кнти и то приевоји, док се мп заносимо бригом о моди — то данас-сутра иестаће нас међ' народима, који

ће на иуту и тежњп за-напретком прегазитн нас. Та данас ко незна н неће да жнви, нестаје .га са лица земље. За то искреио довнкујем свнма и свакоме свештенику: будпмо свјеспи свога положаја п задаће, а Бог ће дати иа ће све добро битн. А да се права цијел постигне уј едно нредлажем: д а свештенство с в а к о г нротонрезв и т е р а т а д рж и с в о ј е свештеничке с ј е д н п ц е, б а р 4—5 п у т н р е к о г о д и н е, и н а и с т и м а в о д и разговор и договор о с в и м а п р е д м етнм а п нот р еб а м а ш т о с п а д а ј у у д ј е л о к р у г с в е ш т е н с т в у. Ено свештенство у бос. градишком протоирезвитерату, заузимањем вриједног надзиратеља г. Стевана Давидовића, састаје се редовно впше пута нреко годнне н о свему о чему расиравл.а, заппсником извјештава конзнсторију, која на то свој суд, односно ирнмјетбе и упуства даје. Па тамо сс и види, јер сложном раду, споразуму и саглаеиости — и мора бити сигуран успјех. Неби ли зар томе похвале вриједном прпмјеру морало сљедовати свештепетво овог па н другнх нротопрезвитерата?! — Ја се уздам. У Б. Крајпни па мученике 1888. свештеник С.

Поеланица херцеговачког митрополита, ЛЕОНТИЈЕ По Божијој милости, православни АЕ. и Митрополит Херцеговачко-Захумски, Егзарх Горњв Мизије, прељубазноме свештенству и свему српско-православном народу богохраниме Епархије своје, мир, молитва и благослов! Духовна моја чада! \ риградски, са Својим св. Синодом, као предстатељем ев. велике васионске цркве, у своје вриИа двпје моје досадашље• посланице биће Ви јеме учинити благоизволио, наредивши благовредобро познато, да ме је 1Бегово ц. кр. Апостол- мено тројицп Митрополита и то: Дабро-боеанскоме еко Велпчанство, наш најмилостивији Цар и Го- ј госп. Георгију, Зворничкоме госн. Дионисподар, Прејаени Монарх Франц Јооиф ]. с п ј у и бившем Херцеговачко-Захумском госп. ПревпппБНм својим рјепшљем благоизволио пај- И г љ а т и ј у, да мс по обредима иашс св. Н1»амилостивпје наимсновати и с-војеручно подииеа-; вославне цркве рукоиоложе и иосвђте за Архиеним декретом потврдити ме за Мигрополита бо- пископа и Митрополпта Херцеговачко-Захумског. госнасајеме АЕ. п Митрополпје Хсрцеговачко- Дапа првог млја о. г. дакле на 'Гомину иедјељу, Захумске, повјеривши ми врховну управу над | обави се моје рукоположење на тај високи и венашом еветом правосдавном нрквом у Херцего- ј леважии стеиен свештеноначалства, и ја дођох винн, као што је то н ЈВегова ('ветост, господин на управу ове богохраниме Епархије по каноДпонпспје \., пао Васпонскн Патрпјарх 11,а нима и обредима св. наше православне и Апо-